Дизентерична амеба

Дизентерична амеба (лат. ) је анаеробна паразитска протиста, врста амебе из рода . Већином паразитира у приматима. Претпоставља се да је око 50 милиона људи заражено овим паразитом. И други сисари (попут паса и мачака) се могу инфицирати дизентеричном амебом, али се претпоставља да нису значајни преносиоци ове болести.

Дизентерична амеба
Трофозоит
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Тип:	Amoebozoa
Породица:	Entamoebidae
Род:	Entamoeba
Врста:	E. histolytica
Биномно име
Entamoeba histolytica , 1903.

Активни стадијум дизентеричне амебе (трофозоит) постоји само у крајњем домаћину и у „свежем“ фецесу, док цисте успевају да преживе у води, влажном земљишту и храни. После ингестије (гутања) цисти, развија се стадијум трофозоита и узрокује инфекцију у дигестивном тракту.

Инфекција овом врстом амебе може довести до различитих болести, попут амебијазе, амебне дизентерије, или амебног апсцеса јетре. Симптоми инфекције укључују дизентерију, дијареју, губитак масе, несвестице, бол у стомаку и присуство амеба. Амебе се могу заривати у зид (епител) црева, узрокујући карактеристичне флашолике лезије, и потом доспети у крвоток. Путем крви, амебе доспевају до осталих виталних органа домаћина, најчешће до јетре и плућа, а понекад и до мозга или слезине.

Дизентерична амеба је слична осталим цревним амебама, нарочито интестиналним коменсалима из истог рода (), те сâм микроскопски преглед није довољан за разликовање врста и установљавање инфекције. Понекад се у цитоплазми дизентеричних амеба могу видети ингестована црвена крвна зрнца.

Особине врсте и паразитске манифестације

врста
узрочник болести:	амебијаза; амебна дизентерија; екстраинтестинална амебијаза, акутни амебни хепатитис; плеуропулмонална амебијаза; амебијаза коже
инфективни стадијум	циста
крајњи домаћин	човек
начин заражавања	преко уста (орално)
налин трансмисије	ингестија (гутање) старе цисте у зараженој храни или води
станиште	танко и дебело црево
патогени стадијум	трофозоит
начин кретања	псеудоподије
покрети	активни, прогресивни и усмерени
једро	изглед „" (прстен и тачка): периферни хроматин и сентрални кариосом
размножавање	митотичка бинарна фисија
патогенеза	литичка некроза (налик на флашолике рупе у пресецима гастоинтестиналног тракта
начини стварања цисте (инцистирање)	заштитни и репродуктивни
дијагностика у лабораторији	најчешће директним размазом столице () и бојењем (не омогућава детерминацију до нивоа врсте); ензим-имуноесеј (); индиркетна хемаглутинација (); антигенска детекција моноклоналних антителима; за детерминацију врсте. Узгајање у култури: узорци столице на Робинсцоноцом или Џонсовом медијуму

стадијум трофозоита
дијагностички карактери	ингестовани еритроцити; јасно одвојено једро

стадијум цисте
хроматоидно тело	телашца у облику цигарâ (изграђена од кристализованих рибозома)
број једара	1 у раним фазама, 4 у старим цистама
дијагностички карактери	„“ изглед једра, хроматоидно тело у цитоплазми