Докторско суђење

Докторско суђење, званично Сједињене Америчке Државе против Карла Бранта, и осталих (енгл. , 9. децембар 1946 — 20. август 1947) било је суђење двадесет тројици оптужених, од којих су 20 били лекари, којима је на терет стављено вршење нехуманих експеримената, учествовање у масовним логорским егзекуцијама и другим ратним злочинима, завера за вршење ових дела и чланство у криминалног организацији СС-у (овакав статус СС-а резултат је пресуде у главном Нирнбершком процесу).

Суђење нацистичким лекарима
Изрицање смртне казне вешањем пред Трибуналом за ратне злочине Сједињених Држава личном лекару Адолфа Хитлера, 43-годишњем Карлу Бранту. Брант је такође био и Комесар за здравље и санитацију Рајха.

Поступак је водио Војни трибунал I - судије Волтер Билс, Харолд Себринг и Џонсон Крофорд, Виктор Сверинген као замена

Петорица оптужених су ослобођена, седморица су осуђена на смртну казну а остали су осуђени на затворске казне у распону од 10 година до доживотног затвора. Ово суђење имало је пресудан значај за настанак Нирнбершког кодекса.

Оптужница

Оптужени су се суочили са четири оптужбе, укључујући:

1. Завера да почине ратни злочини и злочини против човечности описани у тачкама 2 и 3;
2. Ратни злочини: вршење медицинских експеримената без пристанка субјеката над ратним заробљеницима и цивилима окупираних држава, у оквиру којих су оптужени починили убиства, бруталности, окрутности, мучења, зверства и друге нечовечне акте. Такође, планирање масовних убистава ратних затвореника и цивила из окупираних држава, који су стигматизовани као стари, ментално оболели, неизлечиво болесни, деформисани, и тако даље, коришћењем гаса, смртоносних инјекција, и разних других средстава у домовима, болницама и азилима током Програма еутаназије, и учествовање у масовним убиствима логораша у концентрационим логорима.
3. Злочини против човечности: чињење злочина описаних у тачки 2 и над немачким држављанима.
4. Чланство у злочиначкој организацији, СС.

Трибунал је у великој мери одбацио оптужбу 1, уз образложење да та оптужба излази изван надлежности Трибунала.

О — оптужен   К — оптужен и проглашен кривим

Оптужени, положаји, осуде и судбине

Име	Фотографија	Положај	Оптужбе				Пресуда и казна
			1	2	3	4
Херман Бекер-Фрејсенг		Штабни лекар у Луфтвафеу (капетан, медицинска служба ваздухопловства); и начелник одељења за медицину у авијацији.	О	К	К		20 година затвора, измењено у 10 година. Умро 1961.
Вилхелм Бајглбек		Лекар саветник у Луфтвафеу	О	К	К		15 година затвора, измењено у 10 година. Умро 1963.
Курт Бломе		Заменик вође здравља Рајха (); и опуномоћеник за истраживање канцера у истраживачком савету Рајха.	О	О	О		Ослобођен на докторском суђењу али касније осуђен на 20 година од стране француских власти, умро 1969.
Виктор Брак		Оберфирер у СС и штурмбанфирер (мајор) у Вафен СС; главни административни официр у кабинету вође НСДАП-а ()	О	К	К	К	смрт
Карл Брант		Лични лекар Адолфа Хитлера; групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; комесар Рајха за здравље и санитацију (); члан Истраживачког савета Рајха ()	О	К	К	К	смрт
Рудолф Брант		Пуковник у Алгемајне СС; лични административни официр Хајнриха Химлера (); министарски саветник и начелник министарске канцеларије у Министарству унутрашњих послова Рајха.	О	К	К	К	смрт
Фриц Фишер		Штурмбанфирер (мајор) у Вафен СС и помоћник оптуженом Гебхарду у болници у Хохенлихену.	О	К	К	К	доживотни затвор, измењено у 15 година. Пуштен 1954, умро 2003.
Карл Гебхард		Групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; лични лекар Хајнриха Химлера; главни лекар штаба лекара Рајха и полиције (); председник немачког црвеног крста	О	К	К	К	смрт
Карл Генцкен		Групенфирер у СС и генераллајтнант у Вафен СС; начелник медицинског одељења Вафен СС ()	О	К	К	К	доживотни затвор, измењено у 20 година. Пуштен 1954, умро 1957.
Зигфрид Хандлосер		(генералпуковник медицинске службе); медицински инспектор армије (); начелник медицинских служби оружаних снага ()	О	К	К		доживотни затвор. Измењено у 20 година. Пуштен и умро 1954.
Валдемар Ховен		Хауптштурмбанфирер (капетан) Вафен СС и главни лекар у концентрационом логору Бухенвалд	О	К	К	К	смрт
Јоаким Мруговски		Оберфирер у Вафен СС; главни хигијеничар лекара рајха СС и полиције (); начелник хигијенског института Вафен СС ()	О	К	К	К	смрт
Херта Оберхојзер		Лекар у концентрационом логору Равензбрик и помоћник оптуженом Гебхарду у болници у Хохенлихену	О	К	К		20 година затвора. Измењено у 10 година. Пуштена 1952, умрла 1978.
Адолф Покорни		Лекар, специјалиста за кожне и венеричне болести	О	О	О		ослобођен
Хелмут Попендик		Оберфирер у СС; начелник персоналног штаба лекара рајха СС и полиције ()	О	О	О	К	10 година затвора. Пуштен 1951, умро 1994.
Ханс Волфганг Ромберт		Лекар у Одељењу за медицину у авијацији у Немачком експерименталном институту за авијацију.	О	О	О		ослобођен. Умро 1981.
Герхард Росе		Луфтвафеа (бригадни генерал медицинске службе ваздухопловства); начелник Одељења за тропску медицину и професор на институту Робрет Кох; саветник за хигијену тропске медицине начелника медицинске службе Луфтвафеа.	О	К	К		доживотни затвор, измењено у 20 година. Пуштен 1955, умро 1992.
Паул Рошток		Главни хирург хируршке клинике у Берлину; хируршки саветник у војсци; начелник канцеларије за медицинску науку и истраживање () подређену оптуженом Карлу Бранту, комесару Рајха за здравље и санитацију	О	О	О		ослобођен. Умро 1956.
Зигфрид Руф		Начелник одељења за ваздухопловну медицину у немачком институту за експерименталну авијацију () и први поручник у медицинској служби авијације; наставио истраживање и објављивање радова из области авијације све до 1989[1]	О	О	О		ослобођен. Умро 1989.
Конрад Шефер		Лекар у Институту за медицину у авијацији у Берлину	О	О	О		ослобођен
Оскар Шредер		(генералпуковник медицинске службе); начелник штаба Инспектората медицинске службе Луфтвафеа (); начелник Медицинске службе Луфтвафеа ()	О	К	К		Доживотни затвор, измењено у 15 година. Ослобођен 1954, умро 1958.
Волфрам Зиверс		Штандартенфирер (пуковник) у СС; начелник друштва Аненербе и начелник његовог Института за војно научно истраживање (); заменик шефа одбора директора Истраживачког савета Рајха.	О	К	К	К	смрт
Георг Аугуст Велц		у Луфтвафеу; начелник Института за медицину у авијацији у Минхену.	О	О	О		ослобођен

Осуђени на смрт су обешени 2. јуна 1948. у затвору Ландзберг у Баварској.

За неке, разлику између затворске и смртне казне је направило чланство у СС, „организацији која је пресудом Међународног војног трибунала проглашена криминалном「. Међутим, неки оптужени који су били чланови СС су добили затворске казне. Степен личног учешћа и/или командовања над умешаним групама је био значајан фактор у другим пресудама.