Драгаш

За друга значења, погледајте страницу Драгаш (вишезначна одредница).

Драгаш (алб. ) је градско насеље и седиште општине Гора^[1] у Србији, које се налази у јужном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 1.098 становника.^[б] Некада је Драгаш био средиште Горског среза.

Драгаш
Драгаш из ваздуха
(Република Србија) (Република Косово)[а] Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Призренски
Општина	Гора
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	1.098
Географске карактеристике
Координате	42° 04′ 00″ С; 20° 39′ 00″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	1.050 m
Драгаш Драгаш на карти Србије
Веб-сајт

Грб града Драгаша

Становништво

Према 1981. године град је био већински насељен Горанцима (исламизовани Срби).^[1] Након рата 1999. године малобројни православни Срби напуштају Драгаш. Одлуком институција самопроглашене Републике Косово формирана је општина Драгаш са седиштем у Драгашу, која поред насеља општине Гора обухвата и опољска насеља насељена Албанцима.^[2]

Етнички састав према попису из 1981.[3]‍
Муслимани (Горанци)			771	69,2%
Албанци			246	22,1%
Срби			61	5,5%
Укупно: 1.114

Етнички састав према попису из 2011.[4]‍
Горанци			567	51,6%
Албанци			498	45,3%
Бошњаци			18	1,6%
Укупно: 1.098

Број становника на пописима:

Демографија[5] Година Становника 1948. 408 1953. 480 1961. 612 1971. 694 1981. 1.114 1991. 1.532

Види још

• Општина Гора
• Општина Драгаш
• Гора (област)

Напомене

1. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
2. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.