Драгослав Шиљак

Драгослав Шиљак (Београд, 10. септембар 1933) српски је инжењер, научник, професор и спортиста, члан Српске академије наука и уметности (САНУ)^[1] и освајач сребрне медаље у ватерполу на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију.

Драгослав Шиљак
Датум рођења	(1933-09-10)10. септембар 1933. (92 год.)
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Држављанство	СФРЈ
Универзитет	Универзитет у Београду
Занимање	инжењер спортиста
Достигнућа и титуле
Награде	Инострани члан Српске академије наука и уметности (САНУ)

Освојене медаље
Представљајући  ЈУГ
Ватерполо
Олимпијске игре
	1952. Хелсинки	Југославија

Биографија

Рођен је 10. септембра 1933. године у Београду.^[2] Пред почетак Другог светског рата, пошао је у основну школу Свети Сава. Малу матуру је положио у Шапцу. Одрастао је у побожној породици. Отац Добрило је завршио богословију у Призрену, али се није запопио. Наставио је да студира и определио се, као и мајка Љубица, за образовање слепе и заостале деце.

Био је ватерполиста Црвене звезде, Севера, Јадрана из Херцег Новог, Партизана и државног тима Југославије. Са репрезентацијом Југославије, кад је имао само деветнаест година, на Олимпијским играма у Финској у Хелсинкију (1952), освојио је сребрну медаљу.

Електротехнички факултет Универзитета у Београду, основне студије завршио је 1957. године.^[1]

Године 1961. постао је први магистар електротехнике у Југославији, а најмлађи доктор техничких наука у држави после две године, 1963. године.^[1] Ватерполо каријеру је завршио 1964. године, као играч Партизана, стигао до титуле освајача Купа европских шампиона. После тога је отишао у Америку због стручног усавршавања.

Касније је као сарадник Насе, уз Вернера фон Брауна, Немца који се после рата предао савезницима, радио на пројекту управљања ракетом „Сатурн V」 у оквиру свемирског програма „Аполо」. Ова ракета је, неколико година касније, понела прве људе на Месец.

Др Шиљак је од 1964. до 1983. године био професор на Универзитету Санта Клара у Калифорнији.^[1] Живи у суседном месту, у Саратоги, са супругом Драганом, архитектом. Имају двоје деце: ћерку Ану, која је после студија руске историје на Харварду отишла да предаје историју тероризма на Квинсуниверзитету у Канади, и сина Матију, електроинжењера, који има своју приватну фирму у Силицијумској долини.^[3] Од 1983. године Шиљак је професор на B & M Swig University Chair, на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, асистент од 1960. до 1963. године, и доцент од 1963. до 1964. године.^[1]

Награде и признања

Добитник је многобројних награда и признања, Српска академија наука и уметности га је 1985. изабрала за иностраног члана.^[4]

Године 2010. добио је награду Richard E. Bellman Control Heritage Award.^[1]

Научни радови

Књиге

• Nonlinear Systems: The Parameter Analysis and Design (1969)
• Large-Scale Dynamic Systems: Stability and Structure (1978)
• Decentralized Control of Complex Systems (1991)
• Control of Complex Systems: Structural Constraints and Uncertainty (2010, with A. I. Zečević).^[5]

Изабрани радови

• "Connective Stability of Complex Ecosystems," Nature (1974).^[6]
• "Connective Stability of Competitive Equilibrium," Automatica (1975).^[7]
• "Competitive Economic Systems: Stability, Decomposition, and Aggregation," IEEE Transactions on Automatic Control (1976).^[8]
• "An Improved Block-Parallel Newton Method via Epsilon Decompositions for Load Flow Calculations," IEEE Transactions on Power Systems (1978).^[9]
• "Lotka-Volterra Equations: Decomposition, Stability, and Structure," Journal of Mathematical Biology (1980) (with M. Ikeda).^[10]
• "Structurally Fixed Modes," Systems and Control Letters (1981).^[11]
• "Decentralized Control with Overlapping Information Sets," Journal of Optimization Theory and Applications (1981).^[12]
• "An Inclusion Principle for Hereditary Systems," Journal of Mathematical Analysis and Applications (1984).^[13]
• "Nested Epsilon Decompositions of Linear Systems: Weakly Coupled and Overlapping Blocks," SIAM Journal on Matrix Analysis and Applications (1991).^[14]
• "Optimal Decentralized Control for Stochastic Dynamic Systems," Recent Trends in Optimization Theory and Applications (1995).^[15]
• "Coherency Recognition Using Epsilon Decomposition," IEEE Transactions on Power Systems (1998).^[16]
• "Dynamic Graphs," Nonlinear Analysis: Hybrid Systems (2008).^[5]
• "Inclusion Principle for Descriptor Systems," IEEE Transactions on Automatic Control (2009).^[17]
• "Consensus at Competitive Equilibrium: Dynamic Flow of Autonomous Cars in Traffic Networks" (2017).^[18]

Види још

• Списак освајача олимпијских медаља за Југославију