Драгочај

Драгочај је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 2.275 лица.^[1]

Драгочај
Православна црква у Драгочају
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Град	Бања Лука
Становништво
— 2013.	2.275
Географске карактеристике
Координате	44° 51′ 17″ С; 17° 09′ 16″ И
Временска зона	(), љети ()
Драгочај Драгочај на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	78215
Позивни број	051

Географски положај

Налази се сјеверозападно од центра града, у правцу Козаре и Приједора. Кроз Драгочај пролази пут и жељезничка пруга који повезују Бању Луку и Приједор. Ова мјесна заједница обухвата насељена мјеста Драгочај, Рамићи и Барловци, а од 2010. и дио насељеног мјеста Залужани.

Историја

У Драгочају су усташе прије 1. августа 1941. извршиле масовно хапшење Срба.^[2] Усташе су Србе након хапшења затварали у куће и убијали их пушчаним и митраљеским мецима које су испаљивали у врата и прозоре кућа.^[2] Усташе су Србе убијале и хладним оружјем попут крампова и лопата.^[2]

Образовање

Основна школа „Десанка Максимовић“ постоји од 1909. године.^[3]

Становништво

Састав становништва – насеље Драгочај
	1991.[4]	1981.[5]	1971.[6]
Укупно	2 578 (100,0%)	2 553 (100,0%)	2 728 (100,0%)
Хрвати	1 890 (73,31%)	1 845 (72,27%)	2 117 (77,60%)
Срби	478 (18,54%)	454 (17,78%)	598 (21,92%)
Југословени	141 (5,469%)	138 (5,405%)	–
Остали	48 (1,862%)	115 (4,505%)	9 (0,330%)
Бошњаци	21 (0,815%)1	1 (0,039%)1	–
Црногорци	–	–	4 (0,147%)

1. ¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Демографија
Година	Становника
1948.	3.021
1953.	2.971
1961.	2.836
1971.	2.728
1981.	2.553
1991.	2.569
2013.	2.275

Галерија

• 
  Мјесна заједница Драгочај до 2010. године