Дремовац

Дремовац или докољен је ливадска зељаста биљка из фамилије .

Дремовац
Дремовац
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
1753.
подврсте

Опис биљке

Корен је по типу жиличаст.^[1]

Стабло је право, зељасто, високо 30-60 , мало спљоштено. Подземно стабло је луковица, јајоликог облика 20-40 у пречнику и са сивим или белим омотачем.^[1]

Листови су непотпуни (седећи), широко линеарни, 5-15 широки, сјајни и исте дужине или нешто краћи од стабљике. Нерватура је паралелна.^[1]

Цветови су терминални, по 3-8 скупљених у штитастој цвасти. Звонастог су облика, на дугим дршкама и повијени надоле. Листићи перигона су издужени, објајасти или елипсоидни, дуги 10-15 и широки 8-10 . Бели су са зеленкастим или зеленожутим мрљама на врху. Прашници су дужине 7-10 , а стубић је дужи, око 10 и на врху клинасто проширен, испод жига са зеленим прстеном.^[1]

Плод је чахура, лоптаста или објајаста и 5 у пречнику, дуга 10-15 .^[1]

Семена су црна и лоптаста.^[1]

Распрострањеност

Распрострањена је у јужној Европи, на Криму и Кавказу, у Малој Азији и северној Персији. Припада субмедитеранско-медитеранском флорном елементу.^[1]

Станиште

(Leucojum aestivum)

Насељава плавне ливаде и шуме, а има је и на мочварним стаништима.^[1]

Еколошки фактори

Попут других хигрофита, има релативно уску еколошку валенцу у односу на температуру. Средње годишње температуре на њеном станишту варирају између 10 и 15 ° (апсолутне минималне температуре се не спуштају испод -15 °, а максималне не иду изнад 30 °). Има уску еколошку валенцу и у односу на влагу.^[1]

Значај

Ово је украсна, медоносна и лековита биљка.^[1]