Дунђерсково позориште

Дунђерсково позориште је била позоришна зграда у Новом Саду коју је користило Српско народно позориште (СНП) као своју другу зграду, у периоду од 1895. до 1928. године. Назив носи по свом ктитору, велепоседнику Лазару Дунђерском, који је, као велики љубитељ позоришта, финансирао изградњу објекта на сопственом земљишту.

Дунђерсково позориште

Дунђерсково позориште око 1900. године
Локација	Двориште Хотела „Царица Јелисавета「 (данас Хотел „Војводина「), Нови Сад
Статус заштите	Уништена у пожару
Конструкција
Почетак градње	1893.
Изграђено	1895.
Отворено	16. април 1895.
Архитекта	Владимир Николић (пројекат), Рудолф Клоц (планови)[1]
Власник	Лазар Дунђерски
Веб-сајт

Зграда се налазила у дворишту његовог Хотела „Царица Јелисавета「 (данашњи Хотел „Војводина「). Након непуне три и по деценије постојања, зграда је 1928. године потпуно уништена у пожару и никада није обновљена.^[1]

Историјат

Околности и рушење „Грађанске дворане「

Друштво за Српско народно позориште и ансамбл СНП-а су се 1892. године нашли у великом проблему. Магистрат им је, по налогу Министарства унутрашњих дела Аустроугарске, наредио рушење Грађанске дворане, коју је Друштво откупило 1872. као привремену зграду. Званично образложење је било да је зграда склона паду, иако то у стварности није био случај.^[2] Све жалбе су одбијене, зграда је порушена, а позоришни ансамбл СНП-а био је приморан да крене на трогодишње непрекидно гостовање по Војводини, остајући без матичне сцене у Новом Саду.^[3]

Изградња Дунђерсковог позоришта

Део трупе Српског народног позоришта, 1905. Фотографија је део музејске грађе Позоришног музеја Војводине.

Велепоседник Лазар Дунђерски, који је и сам био члан Друштва за СНП, претходно је откупио Грађанску дворану. Након њеног рушења и неуспелих покушаја да се од градских власти добије нова локација, Дунђерски је 1893. године одлучио да о свом трошку подигне нову, наменску зграду за позориште. Градња је започета у дворишту његовог Хотела „Царица Јелисавета「.^[2]

Пројекат је поверио архитекти Владимиру Николићу, што је уједно био и Николићев први изведени пројекат. Због заузетости на изградњи патријаршијских објеката у Сремским Карловцима, Николић је дефинисао основну функционалну шему и стил, док је израду детаљних планова поверио бечком архитекти Рудолфу Клоцу. За уређење ентеријера био је задужен немачки уметник српског порекла Јосиф Бунић, а за осликавање сликар Шпанкрафт из Будимпеште.^[1]

Зграда је завршена почетком фебруара 1895. године, а свечано је отворена 16. априла 1895. Лазар Дунђерски је зграду одмах уступио Друштву за Српско народно позориште на коришћење, чиме је ансамбл СНП-а коначно добио сталну сцену.^[4]

Изглед зграде

Макета изгорелог Дунђерсковог позоришта, рад Ђорђа Табаковића. Макета је музејска грађа Позоришног музеја Војводине

Дунђерсково позориште је за своје време било савремено опремљена позоришна кућа. Крајем 19. века, позориште и хотел су били једини објекти у граду са електричним осветљењем. Оригинални пројекти и фотографије ентеријера нису сачувани, те је изглед познат само са старих разгледница и из писаних извора.^[5]

У каталогу Избрисано памћење наводи се да је то била монументална неоренесансна спратна грађевина. Главна фасада, окренута ка тргу, имала је централни улазни ризалит са три улаза и зиданим балконом на првом спрату. Изнад ризалита се уздизала купола. Фасада је имала два низа полукружних отвора, а изнад њих окулусе наглашене гирландама.^[1]

Главна сала је била пројектована за 600 гледалаца, распоређених у партеру, ложама на спрату и на две галерије.^[1]

На основу нацрта архитекте Ђорђа Табаковића, Шандор Нађ је 1960. године израдио гипсану макету зграде. Ова макета је данас део музејске грађе Позоришног музеја Војводине, а изложена је у Српском народном позоришту.

Пожар и крај

Иако је зграда имала савремену „машинску опрему「, заштита од пожара није била адекватна. Неколико година након отварања, градске власти су наложиле отклањање недостатака. Ипак, 1928. године зграду је захватио катастрофалан пожар у којем је у потпуности изгорела. Ансамбл СНП-а је тако поново остао без свог дома. Зграда Дунђерсковог позоришта никада није обновљена.^[1]