Европски систем преноса и акумулације бодова

Европски систем преноса и акумулације бодова (енгл. ), скраћено ЕСПБ, представља нумерички систем квалитативног вредновања рада студента уложеног у стицање знања, способности и вештина предвиђених програмом студирања, односно конкретним предметом у оквиру тог програма. Систем представља један од саставних елемената Болоњског процеса, а њиме је омогућено поређење различитих наставних програма на универзитетима и појединачним високошколским установама у Европи и признавање диплома. Иницијално је систем уведен како би се омогућила мобилност студената, али се показао и као веома добра мера за повећање свеукупне ефикасности студирања.

Нумеричка вредност (ЕСПБ), ангажованог студента (изражена у бодовима), обухвата бодове за савладавање;

• предмета у целини,
• свих предмета у семестру,
• академске године, и
• целокупног студирања

ЕСПБ бодови нису засновани само на часовима предмета, већ на укупном раду који генеришу ти часови (у формирању вредности предмета кроз ЕСПБ бодове учествују сви елементи активне наставе).

Методологија

Квантитативна мера оптерећења појединачног студента износи 60 бодова током године, односно 30 бодова током једног семестра. При томе, један бод одговара раду од 25-30 сати при чему је предвиђено да студент ради у просеку 40 сати недељно. Студијским програмом је предвиђен укупан број бодова потребан за стицање одређеног звања.

ЕСПБ бодови се добијају за укупно ангажовање студента које се односи на активну наставу:

• предавања
• вежбе
• семинари
• колоквијуми и испити
• дипломски рад
• теренски рад
• професионална пракса и
• самостални рад, (нпр. учење у библиотеци, или рад код куће).

Сви облици активне наставе, укључујући и испит, чине целину. Бодови се стичу у оквиру наставних активности које су предвиђене за сваки предмет, и примењују се тек пошто студент положи испит из одговарајућег предмета.

Стечени бодови за појединачне предмете улазе у суму бодова потребну за завршетак сваке године односно одређеног степена студија;

• првог степена - основних студија;
• другог степена - дипломских академских студија или специјалистичких академских или струковних студија;
• трећег степена - докторских академских студија.

Пример

• На Хемијском факултету у Београду збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. За један семестар добија се 30 бодова. Целокупне четворогодишње студије првог степена на Хемијском факултету у Београду вреде 240 бодова, дипломске академске студије вреде 60 бодова, специјалистичке студије вреде 60 бодова, и студије трећег степена 180 бодова.

Оцене

Бодови се додељују сваком студенту који успешно положи испит. Поред бодова студент добија и оцену која описује квалитет његовог знања и постигнуте резултате на датом предмету. Оцена може да се прикаже бројем остварених ЕСПБ бодова, као словна оцена, нумеричка оцена или као описна оцена. Студент, поред освојених ЕСПБ бодова увек добија и оцену која ближе описује његово знање за дати предмет.

Међусобна веза између оцена и дефиниције описних оцена

Словна оцена	Нумеричка оцена	Дефиниција
А	10	ОДЛИЧАН - Изврстан учинак са само мањим грешкама
Б	9	ВРЛО ДОБАР - учинак изван просека, али са неким грешкама
Ц	8	ДОБАР - генерално добар рад са неколико значајних грешака
Д	7	ЗАДОВОЉАВАЈУЋИ - осредњи рад, али са значајним недостацима
Е	6	ДОВОЉАН - учинак задовољава минималне критеријуме
ФКС	5	НЕДОВОЉАН - потребан је додатни рад пре него што се бодови могу доделити
Ф	-	ПАО - потребан је значајан додатни рад

Бодови не могу застарети и увек имају исту вредност, што је предуслов за тзв. делимично студирање и едукацију током читавог живота.

Види још

• Болоњска декларација
• Болоњски процес

Референце

• ЕСПБ бодови
• Најважније одредбе Болоњске декларације Архивирано на веб-сајту (8. август 2008)