Емболус

Главни чланак: Емболија

Емоболус лат. је заживотно створена материјална честица која се преноси крвним или лимфним путем са места формирања или уласка у тело, и која се заглављује у крвним судовима мањег промера или у лимфним судовима, што за последицу има развој циркулаторних поремећаја.

Емоболус лат.
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10	I74, I82, O88, T79.0-T79.1
МКБ-9-CM	444.9
DiseasesDB	18165
MeSH	D004617

Емболуси могу бити чврсти, течни или гасовити материјали; макро и микротромби, бактерије, паразити, ћелије, пигменти, капљице масти и уља, мехурићи гаса и ваздуха, страна тела итд. Порекло емболуса може бити из организма или ван њега.^[1]

На местима задржавања емболуса у крвној или лимфној циркулацији формирају се исхемијска огњишта, тј. фокусне некрозе, које настају као последица делимичног или потпуног зачепљења крвних или лимфних судова.^[2]

Порекло назива

Реч емболус потиче из грч. , што у преводу значи „клин - утикач“.

Реч еmbolos изведена је из енгл. или „одбачено из нечега“.^[3] Назив је 1848. године осмислио Рудолф Лудвиг Карл Вирхов ( 1821 — 1902) ^[1]

Карктеристике емболуса

Интракоронарни емболус (тромб) уклоњен перкутаном коронарном интервенцијом

Материјали или емболуси који се преносе крвним или лимфним путем могу имати^[4];

• чврсту конзистенцију, одвојени тромби, делићи ткива, групице туморских ћелија
• течну конзистенцију, као што су капљице масти и уља^[5], плодова вода^[6][7][8]. итд
• гасовиту конзистенцију, као што је ваздух, азот, кисеоник итд

Честице емболуса могу да садрже и бактерије (тада говоримо о септичким емболусима) или да буду без бактерија (асептички емболуси)^[4].

Честице емболуса које су стране организму могу бити;

• активне стране честице, као што су то паразити
• пасивне стране честице као што су то страна тела (делови катетера, стентова итд)^[9].

Поред тога емболуси настали и у самом организму могу бити; угрушци крви (тромби) или групице малигних ћелија (метастазе)^[4].