Епендимске ћелије

Епендимске ћелије су епителне ћелије које облажу коморе мозга и централни канал кичмене мождине. Наиме, унутар ткива мозга и кичемене мождине налази се систем међусобно повезаних комора и канала, који је испуњен церебро-спиналном течношћу. Тај систем се назива вентрикуларни систем мозга и њега чине четири коморе, канал у новоу срењег мозга (Силвијев канал) и канал у нивоу кичмене мождине. Епендимске ћелије дакле, облажу унутрашњу површину вентрикуларног система.

Називи и ознаке
MeSH	D004805
TA98	A14.1.00.022
TA2	5368
FMA	242791
Анатомска терминологија [шаблон на Википодацима]

Сврставају се као макроглијске ћелије пошто настају од неуроектодерма.

Структура

Епендим се састоји од епендималних ћелија званих епендимоцити, врста глијалних ћелија. Ове ћелије облажу коморе у мозгу и централни канал кичмене мождине, који се испуњавају цереброспиналном течношћу. То су ћелије нервног ткива једноставног стубастог облика, слично као код неких епителних ћелија слузокоже.^[1] Ране моноцилиране епендималне ћелије се диференцирају у мултицилиране епендималне ћелије због њихове функције у циркулишућој цереброспиналној течности.^[2]

Базалне мембране ових ћелија карактеришу продужеци слични пипцима који се везују за астроците. Апикална страна је прекривена цилијама и микроресицама.^[3]

Функција

Цереброспинална течност

Облажући коморе испуњене ликвором и кичмени канал, ћелије епендима играју важну улогу у производњи и регулацији ликвора. Њихове апикалне површине прекривене су слојем цилија, које циркулишу ликвор око ЦНС.^[3] Њихове апикалне површине су такође прекривене микроресицама које апсорбују ликвор. Унутар можданих комора, популација модификованих епендималних ћелија и капилара заједно познатих као tela choroidea формирају структуру звану хороидни плексус, који производи ликвор.^[4]

Модификовани чврсти спојеви између епителних ћелија контролишу ослобађање течности. Ово ослобађање омогућава слободну размену између ликвора и нервног ткива мозга и кичмене мождине. Због тога узимање узорака ликвора, на пример кроз кичмену славину, даје информације о целом ЦНС-у.

Неурорегенерација

Јонас Фрисен и његове колеге са Института Каролинска у Стокхолму пружили су доказе да епендималне ћелије делују као ћелије резервоара у предњем мозгу, које се могу активирати након можданог удара и као ин виво и ин витро матичне ћелије у кичменој мождини. Међутим, ове ћелије се нису самообнављале и касније су биле исцрпљене јер су стварале нове неуроне, чиме нису успеле да задовоље потребе за матичним ћелијама.^[5] Једна студија је приметила да епендимске ћелије из облоге латералне коморе могу бити извор ћелија које се могу трансплантирати у пужа да би се преокренуо губитак слуха.^[6]

Клинички значај

Епендимом је тумор епиндемских ћелија који се најчешће налазе у четвртој комори.