Епископ шабачко-ваљевски Гаврило

Епископ Гаврило (световно Ђорђе Поповић; Баја, 23. октобар 1811 – Београд, 19. фебруар 1871) је био епископ, епископ шабачки, ректор Лицеја и катихета београдски.

Гаврило Поповић
Епископ шабачки Гаврило (Поповић)
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Епархија	шабачка
Чин	епископ
Титула	епископ шабачки
Седиште	Шабац
Године службе	од 1860. до 1866.
Претходник	Михаило Јовановић
Наследник	Мојсије Вересић
Лични подаци
Световно име	Ђорђе
Датум рођења	(1811-10-23)23. октобар 1811.
Место рођења	Баја, Аустријско царство
Датум смрти	19. фебруар 1871.(1871-02-19) (59 год.)
Место смрти	Београд, Кнежевина Србија

Биографија

Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Баји.^[1][2] У Сегедину и Ђуру завршио је филозофију, тј. седми и осми разред гимназије^[2]. Започео је студиј права у Пешти, али након једне године студирања прешао је на богословију у Сремске Карловце^[2]. Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а онда је на позив београдског митрополита Петра прешао 1834. у Србију^[2]. Исте године рукоположен је за ђакона и радио је као чиновник у митрополији.^[1] Подигнут је 1835. за протођакона^[2].

У Београду је 1836. основана богословија и Гаврило је постао професор Београдске богословије.^[1] У тој служби остао је до 1839^[2]. Од 1839. постао је вероучитељ у Лицеју у Крагујевцу.^[1] Лицеј је 1841. премештен из Крагујевца у Београд, па се и Гаврило са службом преселио у Београд.^[1] Остао је на месту вероучитеља до маја 1844.^[1]

Од 11. VI 1842 је Редовни члан Друштва српске словесности. Потпредседник ДСС 1848, 1855 и 1856, секретар ДСС 1850^[3].

Маја 1844. разрешен је дужности професора у Лицеју и постављен је за архимандрита и члана конзисторије^[2].

25. новембра 1860 је постављен за шабачкога владику.^[1]

27. новембра 1866 је пензионисан^[4] и након тога једно време је живео у манастиру Раваници и у манастиру Букову.^[1]

Од 6. II 1869 је почасни члан Српског ученог друштва наименован 29. VI 1864. Редовни је члан (Одсека филолошког и философског)^[3].

Када је тешко оболио дошао је 1870. у Београд, где је живео код свога пријатеља и рођака Теодосија Мраовића.^[1] Умро је 7/19. фебруара 1871. у Београду.^[1]