Епифаније Стефановић

Епифаније Стефановић био је наводни далматински архиепископ Српске православне цркве, који је 1648. године ступио у унију са Римокатоличком црквом, а кога спомиње само млетачки црквени историчар Данијеле Фарлати (1690—1773). Према истраживању епископа далматинског Никодима Милаша (1845—1915), доказано је да прелазак на унију обмана.

Биографија

Према Фарлатију, током Кандијског рата (1645—1669), тачније у новембру 1648. године, Епифаније Стефановић и двојица његових епископа, Василије и Исаија, и 80 (или 800) монаха ступили су у унију са Римокатоличком црквом, захваљујући фрањевцима.^[1] Ову тврдњу је оповргнуо епископ Никодим Милаш, јер као прво у историји није забиљежено постојање архиепископа под тим именом, а као друго православна заједница се у то вријеме снажно опирала римокатоличкој пропаганди, коју је подржавао патријарх Максим преко свог изасланика монака Кирила.^[2]

Према Милу Боговићу, бившем госпићко-сењском бискупу, након Епифанијеве смрти, монаси су се окренули против Римокатоличке цркве, тако да је покушај унијаћења далматинских Срба пропао.^[3]

Види још

• Унијати у Далмацији