Пре него што је изабран на место патријарха Епифаније је био презвитер, као и синкел патријарха Јована II Кападокијског.

После смрти Јована II, цар Јустин I, заједно са свештенством и народом, изабрао је Епифанија за патријарха.

Епифаније је 25. фебруара 520. године уздигнут у чин цариградског патријарха^[2].

Епифаније је 9. јула 520. године послао писмо папи Хормизду, у којем је најавио да ће прихватити учење Халкидонског сабора и исповедати веру папе Лава Великог. Епифаније је такође обавестио папу да се придржава споразума из 519. године о обнављању евхаристијског општења између Цариградске и Римске Цркве, по коме Цариградски патријарх не треба да помиње све Цариградске Патријархе, од Акакија до Јована II^[1].

Године 531. забранио је да служи извесном Стефану, који је незаконито постављен за епископа града Ларесе.

5. јуна 535. године умиро је патријарх Епифаније^[2].

У православној цркви се поштује као светац. Спомен се празнује 7. септембра^[3].