Ерленмајерове боце

За друге употребе, погледајте Ерленмајер (вишезначна одредница).

За друге употребе, погледајте Боца (вишезначна одредница).

Ерленмајерове боце или ерленмајерове тиквице или ерленмајери ( ) су лабораторијске боце посебне конусне изведбе које спадају у лабораторијско посуђе. Изумио их је њемачки хемичар Рихард Август Карл Емил Ерленмајер 1860. године и по њему су добиле име.^{[1][2][3][4][5][6]}

Ерленмајерова боца

Изглед и примјена

Изумитељ је овим боцама дао конусни облик који смањује горњу излазну површину па тако и испарења при загријању супстанце, волуметријској титрацији и др. На тај начин је смањен губитак супстанце при хемјским реакцијама. Користе за припрему раствора, чување и мерење супстанци, извођење хемијских реакција или осталих процеса, као што су мешање, загревање, хлађење, растварање, таложење, кључање или анализа. Не смију се загријавати на отвореном пламену.^[2][3][7]

Израда

Ерленмајерове боце су углавном направљене од стакла (данас углавном боросиликатног стакла) али су понекад направљене и од пластике: поликарбонати, полиетилентерефталати (кополиестер ПЕТГ), полиметил пентени, полипропилени или политетрафлуоретилени (ПТФЕ). Запремине ових боца се крећу од 25-5000 мл. Широка уста Ерленмајерове боце су раније биле познате као „мајмунска уста“.^[2]

Галерија

• 
  Ерленмајерова боца, оригинални цртеж
• 
  Разне ерленмајерове боце
• 
  Ерленмајерова боца од 500 мл
• 
  Ерленмајерова боца од 50 мл, узак врат
• 
  Ерленмајерова боца од 50 мл, широк врат