Еја мочварица

Еја мочварица (лат. ) је врста птице грабљивице из породице јастребова (). Насељава западна подручја Евроазије у којима влада умерена и суптропска клима и оближње делове Африке.

Еја мочварица
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)[1]
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
Биномно име
(, 1758)
Ареал   популације које су селице у време гнежђења   популације које су селице у време зимовања   популације које су станарице

Постоје две подврсте еје мочварице, подврста , која је селица и насељава већи део ареала врсте и подврста , која је станарица и насељава северозападну Африку.

Неке врсте из рода које су данас признате као посебне врсте у прошлости су укључиване у врсту еја мочварица. То су источна еја мочварица (), папуанска еја (), аустралазијска еја () и реунионска еја ().

Опис

Мужјак

Женка

Код врсте је присутан полни диморфизам. Еја мочварица достиже дужину од 43-54 , распон крила од 115-130 , мужјаци достижу тежину од 400-650 , а женке тежину од 500-800 .

Перје мужјака на крилима је смеђе, пепељасте и црне боје, на грудима и врату има усправне, а на глави водоравне пруге жуте и смеђе боје. Ноге и ноздрве су жуте, а кљун црне боје. Перје женке је на већем делу тела смеђе боје, док је на врху главе (на темену) и грлу жуте боје. Перје младунаца је сличније перју женки, али је мање жуто.

Распрострањеност

Већина популација еје мочварице су селице, а мањи број су станарице. Гнезде се на великом подручју од Европе до северозападне Африке и средње Азије. У Европи је еја мочварица присутна у скоро свим земљама, нема је у субартичким деловима Скандинавије и европске Русије, а у Великој Британији је ретка.^[2] Углавном се гнезди у мочварним подручјима са богатом воденом вегетацијом и травнатим подручјима, која су у близини мочвара, док у планинским подручјима није присутна. На Блиском истоку присутна је у Турској, Ираку и Ирану, док је у Централној Азији присутна у северозападној Кини, Монголији и на обалама Бајкалског језера у Русији.

Популације које су селице зиму проводе у јужној и западној Европи, Сахелу, басену реке Нил, на обалама Великих језера у Африци, у Арабији, на Индијском потконтиненту и у Бурми. Подврста која је станарица насељава Мароко, Алжир и Тунис.

Исхрана

У потрази за пленом лети брзо и ниско укочених крила.^[3] Храни се малим сисарима, малим птицама, јајима птица, инсектима, гмизавцима, рибама и жабама.^[4][5]

Размножавање

Јаје еје мочварице (колекција из музеја у Визбадену

Сезона гнежђења почиње у периоду од средине марта до почетка маја. Мужјаци се често паре са две, а пенекад и са три женке. Парови обично остају заједно само у току једне сезоне парења, ређе остају заједно неколико година.

Гнездо граде на тлу, од трске, гранчица и траве. Гнезда обично граде међу трском и жбуњем. Женка полаже 4-5 јаја, на којим лежи сама, након излегања о птићима заједно брину и мужјак и женка.^[6] Јаја су бела и овалног облика. Инкубација траје 31–38 дана, а након излегања младе птице напуштају гнездо после 35-40 дана.

Име

Латинско име рода је изведено од старогрчке речи . Под тим именом је највероватније била позната пољска еја, која је то име добила по свом кружном лету ( → „круг”). Латинско име врсте значи „рђава”.^[7]