Жирафа (сазвежђе)

Жирафа (лат. ) је сазвежђе северне хемисфере које су почетком 17. века дефинисали холандски астроном Петар Планције и немачки астроном Јакоб Барч,^[3][1] како би покрили део неба између Великог медведа и Касиопеје који су стари Грци оставили празан јер у њему нема ниједне звезде сјајније од 4. магнитуде. Латински назив сазвежђа се понекад записује и као или .

Жирафа

Сазвежђе
Списак звезда у сазвежђу Жирафа
Латинско име	Camelopardalis
Скраћеница	Cam[1]
Генитив	Camelopardalis[1]
Симболизује	жирафу[1]
Ректасцензија	6
Деклинација	+70[2]
Површина	757 sq. deg. (18)
Најсјајнија звезда	Бета Жирафе (4,03)
Метеорски ројеви	нема
Суседна сазвежђа	Змај Мали медвед Цефеј Касиопеја Персеј Кочијаш Рис Велики медвед
Видљиво у распону +90° и −10°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у фебруару.

Звезде

Упркос својој величини (18. највеће сазвеђже по површини), у Жирафи нема сјајних звезда — најсјајнија је бета Жирафе магнитуде 4,03. У питању је двојна звезда чија је главна компонента жути суперџин класе, а налази се на око 1000 светлосних година од Сунчевог система. Друга по сјајности је Жирафе магнитуде 4,21. У питању је такође двојна звезда, примарна компонента је плавобели суперџин класе. Алфа Жирафе је са магнитудом 4,3 трећа по сјајности, ради се о суперџину О класе који убрзано губи масу.

Објекти дубоког неба

је спирална галаксија магнитуде 8,4 коју је у 18. веку открио Вилхелм Хершел. је Отворено јато 6. магнитуде у чијем се центру налазе две бинарне звезде. је спирална галаксија која лежи у близини галактичког екватора, што отежава њено посматрање. У Жирафи се налазе још и планетарна маглина и мала галаксија .