Житије Светог Симеона од Стефана Првовенчаног

За другa значења, погледајте страницу Житије Светог Симеона.

Житије Светог Симеона од Стефана Првовенчаног је житије српског великог жупана Стефана Немање - Светог Симеона (умро 1200. године), које је написао његов син и наследник, српски велики жупан и краљ Стефан Првовенчани (умро 1227. године).^[1][2][3] Житије представља једно од значајнијих дела српске средњовековне књижевности, а уједно се сматра и драгоценим историјским извором.^[4][5]

Уводне главе тог списа у којима се описује први део Немањиног живота, пре него што је постао српски владар 1166. године, представљале би у том смислу неку врсту српске археологије, најраније забележене историје у домаћим изворима. Ни у тим одељцима Стефан не доноси прецизне хронолошке податке, али ипак одређене догађаје из Немањиног ранијег живота смешта у релативне хронолошке оквире према његовим узрастима. Пошто су средњовековна схватања о „седам узраста човека” и њихово трајање добро позната, онда се и ти догађаји могу сместити у одређенији временски оквир. Када се тако постављени посматрају у контексту из других извора познатих догађаја српске историје прве половине 12. века, као и Немањиног места у родословном стаблу великожупанске династије, може се доћи до неких нових закључака о смењивању на месту великoг жупана и о начелима наслеђивања престола.^[6]

Поред Житија Светог Симеона од Стефана Првовенчаног, постоје и друга житија истог светитеља:

• Пролошко житије Светог Симеона, које је састављено почетком 13. века, са потоњим редакцијама.^[7][8][9]
• Житије Светог Симеона од Светог Саве, које је написао први српски архиепископ Свети Сава.^[10][11][12]
• Житије Светог Симеона од Доментијана, које је средином 13. века написао Доментијан Хиландарац.^[13][14][15]

Рукописи

Изворни рукопис (аутограф) Стефановог Житија Светог Симеона није сачуван у оригиналу. Најстарији сачувани препис потиче из друге половине 14. века и чува се у Националној библиотеци у Паризу и то је једини целовит препис. Нешто млађи, непотпуни препис из средине 15. века налази се у Горичком зборнику који је Никон Јерусалимац саставио за Јелену Лазаревић-Балшић, а данас се чува у Архиву САНУ у Београду и он садржи првих тринаест глава од укупно двадесет колико их има дело.^[16]

Види још

• Хиландарска повеља Стефана Немањића
• Жичке повеље
• Српске средњовековне повеље