Законик проте Матеје

Законик проте Матеје је донет 5. маја 1804. године. Саставио га је прота Матеја Ненадовић који је потом одобрен на скупштини ваљевске нахије. Сам је аутор навео да је у писању Законика користио Крмчију и Јустинијанове законе. Иако се сматра да се Законик састојао од 14-15 чланова (пунктова), данас је сачувано само седам. Према протиним мемоарима, по усвајању Законика, скупштина је позвана да одмах изабере по два поштена човека за судије. Остало је недовољно познато да ли је овај Законик примењиван само на подручју ове нахије или пак целе ослобођене землје.

Законик је скромног обима, недоволјно прецизан и систематичан, са разуђеним одредбама. Нема одредби општег дела кривичног права, нити принципа на којима се заснива његова примена. Он садржи само кривичноправне одредбе посебног дела. Њима су предвиђена поједина кривична дела и санкције (казне) за њихове учиниоце. У седам сачуваних чланова Законика било је предвиђено чак пет кривичних дела за чије су учиниоце прописане казне као врста кривичних санкција: 1) новчана казна (плаћање штете за украдену ствар у двострукој висини вредности те ствари), 2) телесне казне (шиба или штапови), а за два кривичнадела и 3) смртна казна (стрељањем и стављањем на коло). Телесне казне су биле прописане само по врсти, а не и по мери. Поред ових главних казни, за кривично дело лажног сведочења под заклетвом (члан 6.) кумулативно су биле предвиђене и споредне казне : а) накнада штете за коју је учинилац дела сведочио или б) губитак личне части и угледа (да се таквом лицу више никад ни за шта не верује и да се свагда лажом проглашава).

Овим Закоником су била предвиђена следећа кривична дела:

1. убиство (члан 1.) – кажњава се смртном казном (черечењем на колу);
2. отмица (употребом силе отимање девојке (члан 2.) – за ово се дело кажњавају женик, кум или стари сват телесном казном (шибом или штапом);
3. крађа домаће животиње (члан 3.) – кажњава се телесном казном (шибом) и новчаном казном у висини двоструке вредности украденог предмета;
4. кривоклетство (давање лажног исказа или криво заклињање (члан 6.) – кажњава се телесном и новчаном казном, као и губитком личне части и угледа и
5. прихватање за оружје при свађи или псовци (члан 7.) – кажњава се телесном казном (штапом).

На крају Законика су била предвиђена и два војна кривична дела и то: 1) бекство из војске (члан 4.) за шта је прописана телесна казна (шиба) и 2) бекство са страже (члан 5.) које се кажњава смртном казном (стрељањем).^[1]

Види још

• Организација власти и право устаничке Србије
• Правосудни систем у нововековној Србији