Залихе

Залихе су средства која се држе ради продаје у редовном пословању, у процесу производње након којега се продају или у облику основног и помоћног материјала који се троши у производном процесу или приликом пружања услуга.

Подела залиха

У рачуноводству се деле на:

• залихе материјала у складишту,
• залихе недовршене производње и полупроизводи,
• залихе готових производа,
• залихе робе,
• стална средства и средства обустављеног пословања и
• дати аванси

Залихе материјала

Материјал у складишту подразумева залихе сировина, основног и помоћног материјала, осталог материјала, горива и мазива, алата и инвентара који се отписује у целини (као што су ауто-гуме и амбалажа). У предузећима која се одлуче да у финансијском књиговодству обухватају стање, набавку и трошење материјала, на посебним аналитичким рачунима у оквиру овог рачуна воде се одступања од планских набавних цена, исправка вредности и ревалоризација залиха.

Залихе недовршене производње и полупроизводи

Недовршена производња обухвата почетно стање, смањење или повећање вриједности залиха недовршене производње, полупроизвода и делова, као и незавршених услуга по цени коштања, односно по нето продајној цени (фер вриједности) у зависности од тога која је нижа.

Залихе готових производа

Готови производи обухватају почетно стање, смањење или повећање вриједности залиха готових производа, као и готових услуга по цијени коштања, односно по нето продајној цијени (фер вриједности) у зависности од тога која је нижа.

Залихе робе

Роба обухвата залихе робе која се налази у складишту, стоваришту или продајним објектима. Укључује набавну вриједност робе, порезе, разлику у цијени (маржа) и остале зависне трошкове.

Дати аванси

Дати аванси обухватају авансе дате добављачу за набавку материјала и робе. Задужује се овај рачун у корист рачуна са кога је извршено плаћање.

Рачуноводствене евиденције залиха

Евидентирање промена на залихама се може вршити по количинским и вредносним показатељима, па се разликују^[1]:

• магацинска евиденција,
• материјална евиденција и
• финансијска евиденција.

Магацинска евиденција је евиденција по врсти и количини залиха коју води складиштар. Магацинска евиденција се води на магацинским картицама за сваку врсту залиха.

Материјална евиденција обухвата евиденцију по врстама, количини и вредности залиха. На овакав начин се за сваку врсту залиха обезбеђује количински и вредносни показатељи кориштењем материјалних картица.

Финансијска евиденција се води у финансијском рачуноводству. Бележи се финансијска вредност за одређене врсте залиха: материјал, недовршена производња, недовршене услуге, готови производи и роба.

Цене по којима се воде залихе

Залихе се могу води по:

• стварним ценама,
• планским ценама и
• продајним ценама.

Методе за утврђивање трошкова залиха

Трошкови залиха се утврђују помоћу неколико метода:

• метода једне идентификације,
• ФИФО метода,
• метода пондерисане просечне цене,
• ЛИФО метода и
• ХИФО метода.

За потребе финансијског извештавања морају се поштовати одредбе Међународног рачуноводственог стандарда 2 - Залихе који су дозвољене само неке од наведених метода, док се за потребе интерног извештавања могу користити све методе.

Види Још

• Међународни рачуноводствени стандард 2 - Залихе
• ФИФО метода