Западни савезници

Западни савезници су били политичка и географска групација међу савезничким силама Другог свјетског рата.^[1] Првенствено се односило на водеће англо-америчке савезничке силе, тј. Сједињене Државе и Уједињено Краљевство,^[2] иако се термин користио и шире, обухватајући мање савезничке силе из Британске империје [] (нарочито Канаду [], Аустралију [] и Нови Зеланд []), као и Француску и друге западноевропске земље.^[3]

Концепт западних савезника се обично користи да означи главне разлике између западних, демократских савезника и комунистичког Совјетског Савеза.^[4] Сарадња између појединих западних савезника (као што је размјена војно-обавјештајних података) била је много интензивнија него између западних савезника и Совјетског Савеза.^[5] Та сарадња је постала значајнија у каснијим етапа рата (нпр. Техеранска конференција).^[6] Ипак, тензије су и даље биле високе, а западни савезници и Совјетски Савез су се сматрали међусобном пријетњом и правили планове за непредвидљиве ситуације у случају рата (нпр. операција Незамисливо, план Тоталити [];^[7] те тензије су се развиле у Хладни рат који је трајао деценијама послије завршетка Другог свјетског рата.^[8]

За разлику од ширег концепта „савезника” или „савезничких сила”, земље источно од Њемачке, као што су земље средње и источне Европе, Пољска,^[9][10] Чехословачка [],^[11] Југославија,^[12] као и Совјетски Савез^[13] и Кина,^[14] нису укључене у концепт „западних савезника”, иако су се неке (нпр. пољске []^[15] и чехословачке []^[16] оружане снаге) бориле заједно са западним савезницима.

Види још

• Инвазија западних савезника на Њемачку []
• Западна издаја []
• Западни блок