Зграда Трговачке академије у Зрењанину

Зграда Трговачке академије, данашња зграда средње електротехничке школе „Никола Тесла」 у Зрењанину, припада Старом градском језгру, као Просторно културно-историјске целине од великог значаја.

Зграда Трговачке академије
Зграда Трговачке академије у Зрењанину
Опште информације
Место	Зрењанин
Општина	Зрењанин
Држава	Србија
Време настанка	1892.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Зрењанин

Историјат

Првобитна Трговачка академија саграђена је 1892. године по плановима будимпештанског архитекте Иштвана Kиша. Лицем у лице са монументално замишљеном палатом Правде на другој обали реке, саграђеном петнаестак година касније, и Финансијском палатом са преке стране Суботићеве улице, Трговачка академија је постала значајни урбани репер старог језгра града.

Школа спада међу најстарије трговачке академије у држави. Од почетка рада она дели свој радни простор са Државном мушком грађанском школом. Основана је као троразредна Виша трговачка школа у којој је наставни језик био мађарски, што је трајало све до завршетка Првог светског рата. Априла месеца 1919. године претворена је у српску школу. Годину дана раније школа је претворена у четворогодишњу.

Архитектура зграде

Бочна фасада са зграфито-цртежом

Kао и на већини нама познатих остварења Иштвана Kиша, у формирању стилског израза ове зграде, главни извор инспирација налажен је у реминисценцијама на архитектуру италијанске ренесансе. Декоративним елементима преузетим из репертоара овог стила украшаване су у 19. и почетком 20. века првенствено просветне установе, касарне и болнице, академије наука и уметности, државна административна здања. Хоризонтално степеновање облика, спратна подела наглашена снажним кордонским и поткровним венцима, централно постављени ризалити, правилни низови прозорских отвора, балустери на парапетима, вертикално рашчлањавање облика полустубовима и пиластрима, разуђене кровне масе – основни су еклектички репертоар који је Kиш користио при обликовању фасада. Лица зграде у приземљу су рустично обрађена и карактерише их правилан ритам отвора. У горњој зони око и између полукружних прозора унети су зграфито-цртежи.

Трговачка академија и Финансијска палата су остали запамћени и као ретки објекти историјске архитектуре Зрењанина који „Директивним урбанистичким планом」 из 1958. године нису били предвиђени за рушење. Kолико год изгледали банални разлози који су руководили ондашњи врх урбанистичке и архитектонске праксе у земљи да се радикално обрачуна са градитељским наслеђем Зрењанина, њихов пијетет према двема Kишовим кућама у старом језгру града на посредан начин говоре о вредностима ових остварења. Може се рећи да је ово, у симболичком смислу, прво јавно признање делима академизма која су обележила архитектуру деветнаестог и почетка двадесетог века у Зрењанину.

Види још

• Старо језгро Зрењанина