Зебра
црно-бело ишарана животиња у породици коња From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Зебра () је животиња која припада породици (породици коња) и која живи у централној и јужној Африци.
Remove ads
Етимологија
Име зебра потиче из периода око 1600. године. Оно је изведено из италијанског, шпанског или португалског језика.[1][2] Њено порекло може лежати у латинској речи што значи „дивљи коњ」; од („коњ」) и ferus („дивљи, неукроћени」). Постоје индикације да је ушао у португалски као или , што је првобитно било име за мистериозног (могуће дивљег) копитара у дивљини Пиринејског полуострва током средњег века.[3] У античка времена Грци и Римљани су зебру називали („коњски тигар」).[3][4]
Реч зебра традиционално се изговарала са дугим почетним самогласником, али током 20. века изговор са кратким почетним самогласником постао је норма у Великој Британији и Комонвелту.[5] Изговор са дугим почетним самогласником остаје стандардан у америчком енглеском.[6] Група зебри назива се крдом.[7]
Remove ads
Особине
Дивља зебра је висине леђа око метар и двадесет пет, понекад и до метар и по, а дугачка готово два метра. Одрасле зебре теже до 300 и углавном се налазе у савани и ретким шумама. Длака је ишарана црно-белим попречним пругама. Тај необични плашт помаже јој да буде незапажена у савани где је због јаких сунчевих зрака контраст светлих и сеновитих зона нарочито наглашен. Глава је прилично крупна, врат кратак и мишићав, а труп снажан. Има одлична чула вида, мириса и слуха. Реп се завршава дугачким чуперком длаке. Својим изразито чврстим, пуним копитама, зебра лако трчи по каменитом тлу. У пуном трку постиже брзину од седамдесет километара на сат. Ако је нападне нека звер, брани се снажним ударцима копита и зубима и често натера у бекство нападача, поготово ако је овај сам, а није нарочито крупан. Зебру лове лавови и пегава хијена.[8]
Remove ads
Станиште
Зебра живи у мањим крдима у савани. Једна породица се обично састоји од пастува, неколико кобила и њихових ждребади. Група породица чини крдо. Дању пасе траву и одмара се у сенци неког дрвета. Кад је око њих све мирно, зебре се забављају утркивањем или се преврћу и скачу. Предвече крећу ка обалама реке или језера да би се напојиле. Тада постају опрезне, јер знају да се на тим местима редовно крију њихови непријатељи. Код зебре су вид и њух веома оштро развијени и готово увек осете приближавање звери. Због тих њених одлика, газела и остале животиње биљождери настоје да живе уз њу. Док зебре спокојно пасу, њихови пратиоци знају да нема опасности. Чим зебре ударе у бекство, и све остале животиње беже за њима.[8]
Размножавање
Женке имају трудноћу од отприлике 12 месеци и дају обично само једно ждребе, најчешће у току кишне сезоне. Чим се ождреби, зебрино младунче одмах стаје на ножице и тражи мајчино млеко. Нагло се развија и чим поодрасте, одмах показује своју веселу и живахну ћуд, скаче, трчи, преврће се ... Мајка га из далека надзире и сваки час дозива рзањем. Младунче је светлије него одрасле животиње и пруге су му тамносмеђе и беле. Тек кад сасвим одрасте пруге постану тамније, готово црне. Мала зебра дуго сиса млеко и тек после неколико месеци почиње да пасе меку траву и придружује се мајци и крду, кад одлазе на пашњаке.[8]
Зебра просечно живи до тридесет година.
Remove ads
Таксономија и еволуција
Зебре су класификоване у род заједно са коњима и магарцима. Они су једини живи чланови породице .[9][10] Обична зебра и планинска зебра традиционално су смештене у подроду , за разлику од Гревијеве зебре која се сматрала једином врстом подрода .[11] Гровс и Бел (2004) су све три врсте сврстали у подрод .[12] Једна филогенетска студија из 2013. године је утврдила да је обична зебра ближа Гревијевој зебри него планинској зебри.[13] Изумрла квага првобитно је класификована као посебна врста.[14] Касније генетске студије поставиле су је у исту врсту са обичном зебром, било као подврсту или само најјужнију популацију.[15][16] Молекуларни докази подржавају зебре као монофилетску лозу.[13][17][18]
потиче из Северне Америке и директно палеогеномско секвенцирање 700.000 година старе метаподијалне кости коња средњег плеистоцена из Канаде указује на старост од пре око 4,07 милиона година за најскоријег заједничког претка копитара, са распоном у опсегу од 4,0 до 4,5 mya.[19] Коњи су се одвојили од магарца и зебри пре око 4 милиона година, а копитари су у Евроазију ушли пре око 3 милиона година. Зебре и магарци су се међусобно разишли, пре око 2,8 милиона година, а преци зебре су ушли у Африку око пре око 2,3 милиона година. Планинска зебра се одвојила од осталих врста пре око 1,75 милиона година, а обична и Гревијева зебра су се раздвојиле пре око 1,5 милиона година.[13][20][21]
Кладограм рода заснован је на раду Вилструпа и његовим сарадника (2013):[13]
| Equus |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
_(white_background).jpg){kind=small}
.png){kind=small}
.jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
_white_background.jpg){kind=small}
Врсте
Обична или Бурчелова зебра () је једини представник Equidae на територији Зимбабвеа. У Зимбабвеу се налази у приличном броју у скоро свим националним и сафари парковима, а потиснута је са централног платоа. У скорије време се гаји на приватним ранчевима и заштићеним подручјима због своје туристичке вредности.
У Африци живе још две врсте зебри: планинска зебра () и Гревијева зебра (). Врсте зебри се међусобно разликују по пругама. Пруге планинске зебре су широке и наизменично црне и беле, пруге Гревијеве зебре су такође наизменично црне и беле али веома уске, док се код обичне зебре између широких црних и белих пруга налазе и светлије смеђе пруге.
Remove ads
Укрштање
У ред зебри спадају и животиње настале укрштањем с магарцем или коњем (зебруле или зеброиди). Оне се, за разлику од дивље зебре, могу лако припитомити. Ти мелези могу живети и у крајевима где влада оштра клима, док дивља зебра не подноси хладноћу.[8]
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads