Зелена салата
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Зелена салата (салата) је једногодишња зељаста, дикотиледона биљка из фамилије главочика (Asteraceae) код које се за исхрану користе листови и главице.[3][4]
Салата (lactuca sativa O.) иде међу најстарије културе. Гајили су је и веома ценили још древни народи у области Средоземља, много векова пре нове ере. У данашње време то је веома раширено и врло популарно салатно поврће, нарочито у земљама са свежијом климом. Код нас се гаји у свим крајевима, готово у сваком врту, као и на већим површинама за снабдевање пијаца.
Remove ads
Таксономија и етимологија
је члан рода (зелена салата) и породице (сунцокрет или астер).[5] Ову врсту је први описао 1753. Карл Лине у другом тому свог дела .[6] Синоними за укључују var. ,[1] var. и var. .[7] је сама по себи синоним за , обичну дивљу или бодљикаву салату.[2] такође има много идентификованих таксономских група, подврста и варијетета, који оцртавају различите групе сорти домаће салате.[8] Зелена салата је блиско повезана са неколико врста рода из југозападне Азије; најближа веза је са , агресивном коровом уобичајеном у умереним и суптропским зонама у већем делу света.[9]
Римљани су зелену салату називали lactuca (lac што на латинском значи „млечни производ「), алузија на белу супстанцу, латекс, који излучује изрезане стабљике.[10] Име је постало име рода, док је sativa (што значи „посејана」 или „култивисана」) додата да би се створило име врсте.[11] Садашња енглеска реч , пореклом из средњег енглеског, потиче од старофранцуског letues или laitues, који потичу од римског имена.[12] Име потиче од сорте зелене салате узгајане у римским папским вртовима, док је кос, други термин за римску салату, проитеклу од најранијег европског семена те врсте са грчког острва Кос, центра узгоја салате у византијском периоду.[13]
Remove ads
Ботаничке особине
Салата је у блиском сродству са дивљом салатом која расте као коров и у балканским крајевима. Салата брзо расте и најпре развије лисну розету. У главичасте и римске салате унутрашњи листови образују мање или више чврсту главицу, величина, изглед и друге морфолошке одлике листова и целе биљке представљају карактеристична сортна обележја.
Цветоносно стабло израста до висине 1,5 м, у горњем делу се метличасто разгранава и образује главичасте цвасти са по 20-ак жућкастих цветова. Семе је ситно, сивкасто или мркоцрно, ланцетасто и ребрасто.
Remove ads
Услови успевања
Салата најбоље успева на релативно ниским температурама. Зато су у балканским крајевима претежно гаји рано у пролеће и у јесен. Оптимална температура успевања је око 15 степени Целзијуса, расте и на 5 °C. Младе биљке неких сорта успешно издрже јаке зиме. Високе температуре и суво време изазивају превремено исцветавање. Умерена и стална влага у земљишту значајан је услов за гајење салате. При прекомерној влази образује бујне али шупљикасте главице и биљке најзад угину.
Површинска припрема земљишта
Почетком марта, чим дозволе временске прилике, улазак машина у њиву, треба извршити површинску припрему земљишта. Уколико је основна обрада добро изведена и у току зиме је било доста мразева, довољно је да се изведе једно дрљање са бранањем, или култивирање лаким култиватором.
Садња расада
Време садње: за пролећну потрошњу у току марта и почетком априла, почетком септембра за јесењу и почетком октобра за зимску. Размак између расада је 20-30 cm. Начин садње: пресађивање може бити ручно и машинско. Без обзира на који се расад сади биљка се не сме постављати дубље него што је била у леји.
Ђубрење
Слабо развијен и плитак коренов систем у салате изискује лако доступне хранљиве материје. Нарочито је значајна обилна исхрана |азотом. Најбољи резултати се постижу применом стајњака у комбинацији са минералним ђубривима. Стајњак се заорава у јесен, а минерална ђубрива растурају при припреми земљишта за сетву, односно расађивање.
Берба салате
Салата се бере ручно, пробирно, како која главица стиже у технолошку зрелост. Беру се лепо формиране главице или розете. Не сме се чекати да почну да прорасатју, јер су тада слабијег квалитета.
Продукција
Године 2017, светска производња зелене салате (извештај у комбинацији са цикоријом) износила је 27 милиона тона, а само Кина је произвела 15,2 милиона тона или 56% укупне светске производње (погледајте табелу).
Зелена салата је једини члан рода који се комерцијално узгаја..[15] Иако је Кина највећи светски произвођач зелене салате, већина усева се конзумира у земљи. Шпанија је највећи светски извозник зелене салате, а САД су на другом месту.[16]
Западна Европа и Северна Америка биле су првобитна главна тржишта за производњу велике салате. До касних 1900-их, Азија, Јужна Америка, Аустралија и Африка постале су значајнија тржишта. Различите локације су преферирале различите врсте зелене салате, при чему је главичаста преовладавала у северној Европи и Великој Британији, ромејн на Медитерану и матичне салате у Кини и Египту. До касног 20. века, пожељне врсте су почеле да се мењају, са хрскавом салатом, посебно ајсберг, која је постала доминантна врста у северној Европи и Великој Британији и популарнија у западној Европи. У САД ниједна врста није преовладавала све до раног 20. века, када је хрскава салата почела да добија на популарности. После 1940-их, са развојем салате ајсберг, 95 процената зелене салате која се узгаја и конзумира у САД била је хрскава салата. До краја века, други типови су почели да повраћају популарност и на крају су чинили преко 30 процената производње.[17] Зелена салата је првобитно развијена у Кини, где се и даље првенствено узгаја.[18]
Почетком 21. века, производи салате у врећицама су се повећали на тржишту зелене салате, посебно у САД где су иновативни начини паковања и транспорта продужавали свежину.[19][20][21]
У Сједињеним Државама 2013. године, Калифорнија (71%) и Аризона (29%) произвеле су скоро сву свежу зелену салату у глави и листовима у земљи, при чему је главичаста салата дала 9400 долара вредности по акру, а лисната салата 8000 долара по акру.[20]
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads