ИТЕР
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Међународни термонуклеарни експериментални реактор (енгл. ) или верз. скр. ИТЕР (енгл. ) је међународни истраживачки и инжењерски пројекат на пољу нуклеарне фузије, који тренутно гради највећи светски и најнапреднији експериментални токамак нуклеарни фузијски реактор у Сен Пол ле Дирансу (Прованса) на југу Француске.[1]
Циљ ИТЕР-а је направити прелаз од експерименталних студија из плазма физике, ка електричним електранама на фузијски погон са пуним производним капацитетом. Такође циљ је да се докаже научна и технолошка изводљивост мирнодопске употребе фузијске енергије.[2] Пројекат финансира и води седам чланица: Европска унија (ЕУ), Индија, Јапан, Кина, Русија, Јужна Кореја и Сједињене Америчке Државе. ЕУ, као домаћин ИТЕР комплекса, учествује са 45% у трошковима, док остале чланице доприносе свака по 9%.[3][4][5] ИТЕР је тренутно највећи међународни научни пројекат, трошкови пројекта су се са почетних 5 милијарди повећали на тренутних 20 милијарди долара.[6]
Изградња комплекса ИТЕР започела је 2013,[7] првобитно се очекивало да ће изградња бити завршена до 2025, али је рок за завршетак померен на 2033. годину, када се може очекивати и пуштање у рад реактора.[8] Када ИТЕР проради, постаће највећи експеримент у физици магнетног заробљавања плазме, који је у употреби, са плазмом запремине од 850 , надмашујући ЏЕТ (100 ). Биће највећи од преко 100 фузијских реактора изграђених од 1950-их.[2] ИТЕР-ов наследник, ДЕМО, очекује се да ће бити прва комерцијална демонстрациона фузијска електрана, тј. да донесе фузијску енергију на комерцијално тржиште.[9]
Remove ads
ИТЕР-ов реактор
ИТЕР-ов фузијски реактор је дизајниран да производи 500 мегавата () излазне снаге са само 50 мегавата улазне у периоду од око 10 минута, тако да би он требало да удесетостручи енергију коју потроши.[10] За овај реактор се очекује да покаже принцип добијања више термалне енергије из фузијског процеса, него што је утрошено за покретање процеса, нешто што још није постигнуто ни у једном фузијском реактору.[10] Процес ће се одвијати у прстенастом реактору, који се назива токамак, који је окружен џиновским магнетима који ограничавају и циркулишу прегрејану јонизовану плазму ван металних зидова. Како би се омогућила реакција фузије, плазма ће бити загревана до 150 милиона степени , температури која је 10 пута већа од температуре Сунчевог језгра.[10] Емитована топлота из фузијске реакције биће испуштана у ваздух.[11][12]
Remove ads
Види још
- Нуклеарна енергија у Француској
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads