Изопштење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Изопштење или екскомуникација (лат. ) је вишезначни појам који у најширем смислу означава одлуку неке заједнице или организације да изопштеном појединцу (или изопштеној групи) привремено или трајно ограничи или ускрати право на чланску припадност и учешће у заједничким активностима. У случају трајног и потпуног изопштења, по правилу долази до прекида свих дотадашњих веза између дотичне заједнице, односно организације и изопштеног појединца или групе.

Remove ads
Хришћанство
Током историје хришћанства, црквене власти су примењивале два основна облика изопштења, односно одлучења:[1][2]
- Изопштење из евхаристијске заједнице, познато као обично одлучење (грч. ) или мало изопштење (лат. ) подразумева одлучење од причешћа, а може бити проширено и на потпуну забрану присуства литургији, па и на забрану приступа самом црквеном здању. У случају када се ове мере изричу свештенику, подразумева се да је исти одлучен и од саслужења, пошто се ставља под забрану вршења свештеничке службе. Изопштење из евхаристијске заједнице (одлучење од причешћа) се по правилу изриче као привремена мера којом се починилац неког мањег или средњег црквеног преступа наводи на спознају своје грешке путем искреног покајања, након чега следи и ублажавање или укидање поменуте мере.
- Изопштење из црквене заједнице, познато као коначно одлучење (грч. ) или велико изопштење (лат. ), односно анатема (грч. ), представља потпуно изопштење из цркве. По својој тежини и последицама, изопштење из црквене заједнице (одлучење од цркве) је далеко строжа мера, која се изриче као казна за тешке преступе против вере и цркве (јерес, апостазија, идолатрија), услед чега се преступник искључује из црквене заједнице.
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads