Имагинативно мишљење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Имагинативно мишљење је врста мишљења које настаје посредством менталних представа или слика које омогућује одвајање од стварности и стваралаштво. Оно се заснива на имагинацији, назависно од реалности. Може функционисати принципом потпуног занемаривања реалности или принципом преовладавања логике жеља. Свакодневним језиком названо, маштање је способност стварања представа о објектима, догађајима и ситуацијама које особа жели или у којима би волела да се нађе. Имагинативно мишљење долази до изражаја у фрази "машта може свашта". Захваљујући овој врсти мишљења човек се може одвојити од реалности и бити свестан нечега што по својој жељи ствара у глави. Резултат оваквог мишљења је стварање представа и идеја које су основ уметничких дела и научних проналазака као и субјективни производ маштања (нпр. сањарење). Оно треба да буде у потпуности свесно, активно и контролисано. Настаје под утицајем потреба, ставова, афеката и мотива.
![]() | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. (10. 2024) |
Посматрањем исхода мисаоног процеса, имагинативно мишљење се може поделити на стваралачко и критичко мишљење.
Remove ads
Стваралачко мишљење
Стваралачко мишљење је врста имагинативног мишљења, које је усмерено стварању нове, оригиналне творевине. Творевина може бити закон, технички изум, роман, слика, филм или музичко дело(али и дечји цртеж и сањарење).
Критичко мишљење
Брижљиво се преиспитују чињенице, докази и закључци. Утемељено је на разуму и чињеницама, независно је од било ког ауторитета. Недогматско је, слободно од емоција, предрасуда, здравог разума и стереотипа.
Види још
Литература
- Милојевић Апостоловић, Биљана (2013). "Психологија, Уџбеник психологије за други разред гимназије и други и трећи разред подручја рада економија, право и администрација". "ЛОГОС".
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads