Импала
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Импала (лат. ) је сисар из фамилије шупљорожаца (). Импала је једини представник потпородице и рода . Она је типичан становник савана и ивичних делова шума југоисточне Африке.
Remove ads
Опис
Импала је средње велика, витка антилопа по грађи слична кобу или Грантовој газели.[2] Дужина главе и тела је око 130 130 cm (51 in).[3] Мужјаци достижу око 75-92 (30-36 ) у рамену, док су женке 70-85 (28-33 ) високе. Мужјаци обично теже 53—76 (117—168 ), а женке 40—53 (88—117 ). Полно диморфне, женке су без рогова и мање од мужјака. Мужјаци имају витке рогове у облику лире дугачке 45—92 (18—36 ).[2] Рогови, снажно избочени и дивергентни, су кружног пресека и шупљи у основи. Њихова структура у облику лука омогућава преплитање рогова, што помаже мужјаку да одбаци свог противника током борби; рогови такође штите лобању од оштећења.[2][4]
Сјајна длака импале показује двобојну боју – црвенкасто браон леђа и тамносмеђе бокове; онe су у оштром контрасту са белим стомаком. Црте лица укључују беле прстенове око очију и светлу браду и њушку. Уши, дуге 17 cm (6,7 in), имају црни врх.[4][5] Црне пруге иду од задњице до горњих задњих ногу. Жбунасти бели реп, дугачак 30 cm (12 in), има пуну црну пругу дуж средње линије.[5] Боја импале јако личи на геренук, који има краће рогове и нема импалине црне пруге на бутинама.[4] Импала има мирисне жлезде прекривене црним чуперком длаке на задњим ногама. Лојне жлезде концентрисане на челу и дисперзоване на торзу доминантних мужјака[2][6] су најактивније током сезоне парења, док су код женки само делимично развијене и не пролазе кроз сезонске промене.[7] Импале имау четири млечне брадавице.[2]
Међу подврстама, црна импала је знатно већа и тамнија од обичне импала; меланизам је одговоран за црну боју.[8] Карактеристична за импалу са црним лицем је тамна пруга, са обе стране носа, која иде нагоре до очију и стањује се док допире до чела.[3][5] Остале разлике укључују већи црни врх на уву и густији и скоро 30% дужи реп код импале црног лица.[4]
Импала има посебан зубни распоред на предњој доњој вилици, сличан четкици за зубе који се виђа код примата стрепсирина,[9] и који се користи током за међусобног чешљање крзна на глави и врату и уклањању ектопаразита.[4][10]
Remove ads
Размножавање
Већи део године мужјаци живе у крдима одвојени од женки. Придружују им се ради парења на почетку кишне сезоне, када има траве у изобиљу. У то време формирају се крда која чини један мужјак у пратњи од 5 до 50 женки. Младунчад рођена из оваквих заједница остају са својом мајком годину дана. Најчешће бораве у близини неког изворишта воде.
Етимологија
Прво потврђено име на енглеском језику, из 1802. године, било је или , од цванске речи phala 'црвена антилопа';[11] име , које се такође пише или , први пут је потврђено 1875. године.[12] Њено африканско име, rooibok 'црвени срндаћ', такође се понекад користи на енглеском.[13]
Научно генеричко име (дословно „високорог“) потиче од старогрчког αἰπύς (aipus, „висок, стрм“) + κέρας (keras, „рог“);[14][15] специфичног имена melampus (дословно 'црно стопало') од μελάς (melas, 'црно') + πούς (pous, 'стопало').[16]
Таксономија и еволуција
Импала је једини члан рода и припада породици . Први ју је описао немачки зоолог Мартин Хинрих Карл Лихтенштајн 1812. године.[17] Године 1984, палеонтолог Елизабет Врба изнела је мишљење да је импала сестрински таксон алкелафина, с обзиром на њену сличност са хартбистом.[18] Филогенетска студија Александра Хасанина (са Националног центра за научна истраживања, Париз) и његових колега из 1999. године, заснована на митохондријским и нуклеарним анализама, показала је да импала формира кладу са сунијем ()). Ова клада је сестринска другој коју формирају црнолеђи дујкер () и антилопа камењарка ().[19] Анализа нуклеарне секвенце рРНК и β-спектрина из 2003. такође је подржала повезаност између и .[20] Следећи кладограм је заснован на студији из 1999. године:[19]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Описано је до шест подврста, иако су само две генерално препознате на основу митохондријалних података.[21] Иако су морфолошки сличне,[4] ове подврсте показују значајну међусобну генетску удаљеност и нису познати хибриди између њих.[4][22]
- A. m. melampus Lichtenstein, 1812: Позната као обична импала, јавља се широм источне и јужне Африке. Распон се протеже од централне Кеније до Јужне Африке и на запад до југоисточне Анголе.
- A. m. petersi Bocage, 1879: Позната као импала црног лица, ограничена је на југозападну Африку, јавља се у северозападној Намибији и југозападној Анголи.
Према Врби, импала је настала од алцелафинског претка. Она је напоменула да иако се овај предак разишао најмање 18 пута у различите морфолошки различите облике, импала се у свом основном облику наставила најмање пет милиона година.[18][23] Откривено је неколико фосилних врста, укључујући из плиоцена Етиопије.[24] Најстарији откривени фосил сугерише да су њени древни преци били нешто мањи од модерног облика, али иначе веома слични у свим аспектима овом последњем. Ово имплицира да се импала ефикасно прилагођавала свом окружењу још од праисторије. Његова друштвена природа, разноврсност у исхрани, позитиван тренд популације, одбрана од крпеља и симбиотски однос са воловским птицама које се хране крпељима могли су да играју улогу у спречавању великих промена у морфологији и понашању.[18]
Подврсте
_(8603213327).jpg)
Постоје две признате подврсте импале:
- Обична импала ()
- Црнолика импала ()
Remove ads
Распрострањење и станиште
Ареал импале обухвата већи број држава. Присутна је у следећим државама: Ангола, Кенија, Намибија, Уганда, Замбија, Зимбабве, Јужноафричка Република, Танзанија, Боцвана, Малави, Руанда и Свазиленд. Изумрла је у Бурундију. Импала је реинтродукована на подручју Габона. Присуство у ДР Конгу је непотврђено.[1]
Станиште врсте су саване.
Угроженост
Ова врста је наведена као последња брига, јер има широко распрострањење и честа је врста.[1] Подврста црнолика импала () сматра се рањивом.
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads