Импровизација (музика)

За другa значења, погледајте страницу Импровизација.

Импровизација (фр. , engl. , итал. , )^[1]настаје када инструменталиста или певач компонује на лицу места без припреме и без нота.^[2]

За свирача или певача који импровизује кажемо да је импровизатор (импровизаторка).

Две врсте импровизације

Јохан Себастијан Бах, извођач на оргуљама и чембалу и велики музички импровизатор.

Кларинетиста Бени Гудмен, врсни џез музичар и импровизатор.

Луј Армстронг, можда један од најпознатијих певача у историји џез музике и засигурно ненадмашни импровизатор.

Ела Фицџералд, најутицајнија џез певачица 20. века великих импровизаторских могућности.

Постоје две врсте импровизације:

1. Потпуна — то је аутентично дело тренутка музичког извођача.^[3]

2. Делимична — када извођач импровизује на основу постојећег мелодијског и хармонског обрасца.

Историјски аспект импровизације

У историји класичне музике импровизација је била веома цењена. Многи велики и познати композитори знали су на концерту да одсвирају-импровизирају (обично је то било на клавиру) цели један музички облик. То је био њихов прави „специјалитет” који је публика жељно очекивала. Посебно су им биле омиљене солистичке каденце,^[4] које су стварали на лицу места користећи тематски материјал из концерта који су изводили.

Заступљеност импровизације у музичким жанровима

И данас, као и раније, импровизација је веома цењена. Заступљена је готово у свим музичким жанровима. Засигурно је једна од главних одлика џеза, у коме је нашла највећу употребу.

Доста мање се користи у класичној, забавној и народној музици.

Два звучна примера импровизације

Џ. Гершвин, Summertime, соло кларинет, Радивој Лазић

Радивој Лазић, Бецино коло, соло кларинет, Радивој Лазић

Главне одлике импровизације и импровизатора

Импровизација се сматра великом уметношћу јер је за њу потребна изузетна музикалност и велики смисао и стваралачка надареност са непресушним извором вечито свежих идеја.

Извођач у импровизацију уноси властите идеје које морају бити увек нове, једноставне, логичне, природне, надахнуте, богате и најважније — јединствене и оригиналне.

Сем поменутог, музичар који импровизује мора добро да зна теорију музике и музичке стилове. Овакви уметници су малобројни и често су врло ангажовани захваљујући управо свом умећу.

Види још

• Михаило Живановић — познати српски музичар, инструменталиста и импровизатор на кларинету и баритон саксофону.