Индоаријски језици

Индијски језици преусмерава овде. За друга значења погледајте страницу Индијски језици (вишезначна одредница).

Индоаријски или индоаријевски језици, или индијски језици, су група индоевропских језика којима говори већина становника Индије, Пакистана, Бангладеша, Непала, Шри Ланке и Малдива. У ову групу спада и ромски језик, који се претежно говори у југоисточној Европи. Индоаријски језици се сврставају у индоиранске језике, заједно са иранским језицима и нуристанским језицима.

Индоаријски језици
Географска распрострањеност	јужна Азија
Језичка класификација	Индоевропски језици Индоирански језици Индоаријски језици
Прајезик	Праиндоаријски језик
Подподела	Централни језици Дардски језици Источни језици Северни језици Северозападни језици Јужни језици Западни језици
ISO 639-2 / 5	inc
Глотолог	indo1321[1]
Мапа показује географску распрострањеност главних индоаријевских језика (урду језик је укључен у хинди, ромски, домари и ломаврен су изван мапе). Регије које су осенчене/са тачкицама су билингвалне:   Дардски   Северозападни   Северни   Западни   Централни   Источни   Јужни

Подела

Индоаријски језици се деле на следеће гране:

• Централна (укључујући језике домари, гуџарати, источни пенџапски, ромски, хинди, урду, итд.)
• Источноцентрална
• Источна (укључујући језике асамски, бенгалски, орија)
• Северна (укључујући непалски језик)
• Северозападна (укључујући језике кашмирски, шина, западни пенџапски, синди)
• Синхалешко-малдивска (укључујући језике синхала и малдивски)
• Јужна (укључујући језик марати)