Индоктринација

Индоктринација је процес насилног усађивања идеја, ставова, когнитивних стратегија или професионалних методологија (видети доктрина).^[1] Често се разликује од образовања због чињенице да се од индоктринисане особа очекује да не доводи у питање и критички не испитује доктрину коју је научила.^[2] Као такав, термин се може користити пежоративно, често у контексту образовања, политичког мишљења, идеологије, теологије или религијске догме. Учење научним методом, посебно, се не може правилно назвати индоктринацијом, у смислу да се основни принципи науке базирају на критичкој евалуацији и скептичном испитивању сопствених идеја, што је став ван било које доктрине.^[3] У пракси, међутим, одређени ниво нерационалне индоктринације, обично виђене као неедукативне, је увек присутан.^[4] Термин је блиско повезан са социјализацијом; у стандардном говору, индоктринација је често повезана са негативним конотацијама, док се социјализација односи на културно или образовно учење.

Чланови Хитлерове омладине изводећи нацистички поздрав на скупу у Лустгартену у Берлину, 1933

Верска индоктринација

Верска индоктринација, изворни смисао индоктринације, односи се на процес преношења доктрине на ауторитативан начин, као у катихизису (види веронаука). Већина верских група, међу тзв. откривеним религијама, поучава нове чланове о принципима религије; ово се сада обично не назива индоктринације од стране самих религија, делом и због негативне конотације коју је та реч стекла. Мистеријске религије захтевају период индоктринације пре давања приступа езотеричним знањима.

Као пежоративан термин индоктринација подразумева насилно или принудно терање људи да делују и размишљају на основу одређене идеологије. Неки секуларни критичари сматрају да све религије индоктринирају своје присталице, још као децу, а та оптужба је направљена у случају верског екстремизма. Секте као што је сајентологија користе тестове личности и притиске околине да индоктринишу нове чланове. Неке религије имају церемоније иницијације за децу од 13 година и млађу, као што су Бар Мицва, крштење, Шичи-Го-Сан и друге. У будизму Храм дечаци су охрабрени да прате веру док су још веома млади. Критичари религије, као што је Ричард Докинс, тврде да су деца религиозних родитеља често неправедно индоктринирана.^[5] Процес излагања деце сложеним ритуалима иницијације пре него што су она у стању да критички процене тај догађај је од стране Докинса и других критичара религије виђен као окрутан.

Војна индоктринација

Почетна психолошка припрема војника за време тренинга се назива индоктринација (није пежоратив).

Информациона сигурност

У области информационе сигурности, индоктринација је почетни брифинг и упутства дата пре него што нека особа добије приступ тајним информацијама.^[6]

Критика

Ноам Чомски назначава: „За оне који упорно траже слободу, не може бити хитнијег задатка него да успеју да разумеју механизме и праксе индоктринације. Они се лако виде у тоталитарним друштвима, али знатно теже у систему 'испирања мозга под слободом' којима смо изложени и који исувише често служимо као вољни или несвесни инструменти."^[7]

Роберт Џеј Лифтон тврди^[8] да циљ фраза или парола попут „крв за нафту“, или „сеци и бежи," није да настави рефлексивне разговоре већ да их замени емотивно привлачним фразама. Ова техника се зове клише престанка размишљања.

Види још

• Акултурација
• Бихејвиорална модификација
• Испирање мозга
• Психолошка манипулација