Интраабдоминални притисак

Интраабдоминални притисак (ИАП) је функција односа акумулације течности унутар абдоминалне (трбушне) шупљине и комплијансе абдомена^[1]. Крива притисак - волумен за абдоминалну шупљину није праволинијска^[2]. Као последица опадања комплијансе абдомена, док се течност постепено накупља у перитонеалној дупљи, као последиаца настаје брже повећање и већа вредност интраабдоминалног притиска.

Повишен ИАП или интраабдопминалну хипертензију (ИАХ) Светска асоцијација за абдоминални компартмент синдром (АКС) (WSAC) дефинисала је као; продужено или поновљено патолошко повишење интраабдоминалног притиска изнад 12 mmHg^[3].

Вредности ИАП и ИАХ

Консензусом одређене вредности притиска у интрабдоминалној хипертензији (IAH) и абдоминалном компартмент синдрому (ACS) World Society of the Abdominal Compartment Syndrome[4] Услов Одређен интраабдоминални притисак Нормално < 12 mmHg IAH I степен 12-15 mmHg II степен 16-20 mmHg III степен 21-25 mmHg IV степен >25 mmHg ACS >20 mmHg + oštećenje novog organa APP*< 60 mmHg + oštećenje novog organa IAH = Интраабдоминална хипертензија ACS = Абдоминални компертмент синдром APP = Абдоминални перфузиони притисак *Значи, артеријски притисак минус интраабдоминални притисак

Нормалне вредности ИАП

Нормалне вредности интраабдоминалног притиска крећу се око 6,5 ммХг, варирају током дисања, а расту са повећањем индекса телесне масе.

Према консензусу из 2007 Светске асоцијација за абдоминални компартмент синдром (АКС) (WSAC) све вредности интраабдоминалног притиска које су < 12 ммХг сматрају се нормалним^[4].

Главни чланак: Абдоминални компартмент синдром

Интраабдопминална хипертензија (ИАХ)

Бурч је са сарадницима дефинисао градусни систем за интраабдопминалну хипертензију (ИАХ) у четири степена^[5]:

• Први степен (7,5-11 ммХг),
• Други степен (11-18 ммХг),
• Трећи степен (18-25 ммХг),
• Четврти степен (>25 ммХг).

Нешто касније, је Светска асоцијација за абдоминални компартмент синдром (АКС) (WSAC) овај систем градуисања ИАП и ИАХ-а изменила са намером да повећа његову клиничку сензитивност на следећи начин: (види табелу десно)^[4][6]

Повећањем вредности абдоминалног притиска расте и вероватноћа од неповољног догађаја и попуштања органа. Генерално, прихваћено је да ИАП већи од 25 ммХг доводи болеснике до већег ризика од настанка синдрома мултиплог органског попуштања (МОФС) и АКС. Такође, вероватноћа од настанка МОФС је већа, а за преживљавање мања када је абдоминални перфузиони притисак (АПП) у распону 50-70 ммХг^[7][8]

Мерење ИАП

Мерење ИАП може се обавити;

• директним интраперитонеалним катетером спојеним на трансђусер или манометар, сличном инструменту за лапароскопију
• индиректним методама (које су једноставније и брже) преко мокраћне бешике, ректума, утеруса, доње вене каве, желуца,^[9]

Без обзира на то који се метод користи, мерење ИАП требало би обавити на крају експиријум, у лежећем положају, када је обезбеђена потпуна релаксација мишића трбушног зида, са избаждареним и нулованим транђусером на средњој аксиларној линији^[10].

Мерење ИАП кроз мокраћну бешику данас је у широкој употреби, а први су ову методу описали Крон и сар.^[10].^[11] Метода се показала као лака, брза и јефтина за извођење.

У случају да је пласирања катетера у мокраћној бешици, контраиндиковано, услед повреде бешике, карличног хематома итд, ИАП се може мерити езофагеалним балон катетером пласираним у желудац, и спојеним за манометар или за трансђусер са мерачем притиска^[10].

Неке студије показале су да притисак у мокраћној бешици не показује актуелну вредност ИАП, па зато предлажу даља истраживања која ће омогућити проналажење бољег начина за тачно мерење ИАП^[12]