Инуити

Инуити (у преводу „истински људи”, Инуит (множина) и Инук (једнина)),^[6] је зависно од дефиниције, назив за источна племена ескимског народа, посебан ескимски народ или грану ескимске породице народа, у коју спадају народи који деле заједничку културу и говоре језицима инуитске гране ескимских језика, а који живе у суровим климатским условима на обали Арктика: Сибира (Чукотка), Аљаске, Северозападних територија, Нунавута, Квебека (Нунавик), Лабрадора (Нунатсиавут) и Гренланда.^[7] Ове територије Инуити су населили пре око 4.000 година, ширећи се од Аљаске где су настали ка истоку, насељавајући велики део Арктика.^[8] Инуитски језици су део ескимско-алеутске породице.^[9] Инуитски знаковни језик је критично угрожени језички изолат који се користи у Нунавуту.^[10]

Инуити

Укупна популација
148.863[1][2][3][4]
Региони са значајном популацијом
Аљаска	16.581(2010)[3]
Северна Канада	50.480 (2006)[2]
Гренланд	51.365 (2010)[1]
Данска	15.815 (2015)
Русија	1.750 (2010)
Језици
инуитски језици
Религија
хришћанство и шаманизам
Сродне етничке групе
Алеути и Јупици[5]

Распрострањеност

160.000 Инуита живи на Аљасци (САД), Канади, Гренланду (Данска) и Чукотки (Русија)

Инуити живе широм већег дела Северне Канаде на територији Нунавут, Нунавик у северној трећини Квебека, Нунатсиавут и Нунатукавут у Лабрадору и у разним деловима северозападних територија, посебно око Арктичког океана, у региону предвиђеним Инувиалуитским споразумом.^{[note 1]} Изузев Нунатукавута, ове области су у инуитским језицима познате као Инуитски Нунангат.^[11][2] У Канади, чланци 25 и 35 Уставног закона из 1982. године класифицирају Инуите као посебну групу абориџинских Канађана који нису обухваћени ни Првим народима, нити Метисима.^[12]

Гренландски Инуити потомци су досељених носилаца Тулске културе из Канаде до 1100. године.^[13] Инуити Гренланда су дански држављани, иако нису држављани Европске уније. У Сједињеним Америчким Државама, у држави Аљасци, Инупијати традиционално насељавају Северозападни Арктички округ, на северним падинама Аљаске и острво Мали Диомед.

У Канади и Сједињеним Државама, термин „Еским” се некада користио за описивање Инуита, сибирских и аљаских Јупика, Инупијата, али и језички несродних Чукча. „Инуит” није прихваћен као термин за Јупике и Чукче; „Еским”^[14] је једини појам који обухвата све Јупике, Инупијате и Инуите. Од краја 20. века, међу староседиоцима Канаде и Гренландским Инуитима широко је распрострањено веровање да је „Еским” увредљив израз, а чешће се идентификују аутонимом „Инуити”.^[15][16][17]

Подгрупе

На конференцији Инуита су дефинисани називи за поједине скупине Ескима: у Канади Инуити (источна Канада) и Инувијалуити (западна Канада), на Гренланду Калалити, на Аљасци Инупијати (северна и северозападна Аљаска) и Јупици (централна Аљаска и источни део полуострва Аљаска са околним острвима) и у Русији Јупици или Јуити. Јупици нису Инуити, па се као назив који обухвата обе групе користи Ескими.

Живот

Инуити живе на традиционалан начин. Они лове због хране и крзна, које продају, али је то веома тешко, јер је проблем доћи до савременог и традиционалног света, нарочито младим људима. Они традиционално граде привремена ловачка склоништа од блокова леда, названа игло.^[18]

Види још

• Ескими

Напомене

1. Регија предвиђена Инувиалуитским споразумом (енгл. ) обухвата и Јуконску северну падину на територији Јукона, која је релативно мала у поређењу са -ом у Северозападним територијама и нема трајно насељених места унутар ње - али део је традиционалног и садашњег инувиалуитског простора за лов, постављање замки, риболов, итд.