Италијанска република (Наполеонова)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Република Италија (италијански: Repubblica Italiana) је била вазална француска држава у северном делу Апенинског полуострва. Чиниле су је територије некадашње Цисалпинске републике.
.svg)
.svg)
Remove ads
Историја
Италијанска република наследник је Цисалпинске републике која је променила свој устав како би омогућила француском првом конзулу, Наполеону Бонапарти, да постане њен председник. Новим уставом је назив државе промењен у "Република Италија" иако се она састојала од истих територија које су чиниле Цисалпинску републику, пре свега Ломбардије и Ромање. Република је обухватала територију од преко 42.500 km² са око 3.240.000 становника у 12 департмана. Милано је био главни град са око 124.000 1764. године. Држава је била просперитетна упркос ратовима од претходних година. Економија Италијанске републике заснивала се на пољопривреди и сточарству. Била је развијена и производња свиле. Застава Италијанске републике састоји се од три боје Милана, али у новом, револуционарном обрасцу. Грб је одређен декретом од 13. маја 1802. године. Уговор о пријатељству и слободној трговини са Републиком Сан Марино потписан је 10. јуна 1802. године. Конкордат са Светом столицом склопљен је 16. септембра следеће године. Створена је Национална гарда Италије, Национална жандармерија и финансијска полиција. Уведен је метрички систем. Планирано је и увођење националне валуте, али то никада није спроведено у дело. Након што је Бонапарта 1804. године узео титулу цара, Италијанска република претворена је у Краљевину Италију, са Наполеоном као краљем и његовим пасторком Еженом де Боарнеом као вицекраљем.
Remove ads
Литература
- Тарле, Ј. В. (2008). Историја новог века. Београд: Научно дело. ISBN 978-86-6021-007-6.
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads