Казимир II Праведни

Казимир II Праведни (пољ. ; 1138 — 5. мај 1194) је био малопољски војвода (1166—1173), и Сандомјежа (после 1173). Био је велики кнез Пољске од 1177. године до своје смрти.

Казимир II Праведни
Портрет Јана Матејка
Пуно име	Казимир II Пјаст
Датум рођења	1138.
Датум смрти	5. мај 1194.(1194-05-05) (55/56 год.)
Место смрти	Краков, Пољска
Гроб	Вавелска катедрала
Супружник	Јелена Пшемисл Пјаст
Потомство	Аделаида Пољска, Лешко I Бели, Конрад Пјаст
Родитељи	Болеслав III Кривоусти Салома од Берга
Династија	Пјастови
Велики кнез Пољске
Период	1177—1194.
Претходник	Мјешко III Пјаст
Наследник	Мјешко III Пјаст

Биографија

Пољска од 1177. до 1194. године током Казимирове владавине.

Био је млађи син Болеслава III Кривоустог и Саломе од Берга. Његов отац поделио је земљу својим синовима. У време очеве смрти, Казимир је имао само две године, тако да није могао добити наследство. Заједно са сестром Агнесом боравио је на двору своје мајке Саломе. Након мајчине смрти и смрти сестре Агнесе, живео је под покровитељством старијег брата Болеслава IV. Године 1154. био је довољно стар да преузме наслеђе. Његов брат борио се против немачког цара Фридриха Барбаросе. У рату је поражен те је морао послати Казимира у Немачку као таоца. Датум Казимировог повратка није познат, али је 1161. године био у домовини. Поново је овладао територијама које је држао пре 1157. године, када је одведен у заробљеништво. Казимиров брат Хенрик Сандомјешки погинуо је у Пруском крсташком рату 1166. године. Као наследника је у тестаменту навео брата Казимира. Међутим, томе се успротивио Болеслав те је Хенрикова земља подељена на три дела. Највећи део добили су Болеслав и Мјешко, док је Казимиру припао мањи део. Мјешко се 1172. године побунио против Болеслава и позвао је Казимира да му помогне. Казимир је одбио. Болеслав је умро 1173. године, и Мјешко, као најстарији, преузима власт над Пољском. Одузео је Казимиру остатак области које је добио од Хенрика. Против Мјешкове владавине је 1177. године подигнут устанак у коме је учествовао и Казимир. У устанку, Казимир је проширио своју област на Шлезију, Мазовију, Кујавско и Велику Пољску. Мјешко је морао побећи из земље, али је деловао из емиграције, покушавајући да се врати на власт. Казимир је сазвао сабор у Ленчици како би озаконио свој долазак на власт. Сабор је изабрао Казимира за владара Пољске. Папа Александар III осудио је одлуке сабора 1180. године. Казимир је активно учествовао у борбама галицијских кнежева. Умро је на повратку из једног од тих похода 1194. године.

Потомство

Казимир је био ожењен Јеленом од Знојма (око 1140/1142 — око 1202/1206), ћерком Конрада II од Знојма и Марије Вукановић Пшемисл^[а]. Имали су седморо деце:

• Ћерка (Марија?, Анастасија?; 1162/1167 — 1194), удата за Всеволода IV Кијевског.
• Казимир (1162 — 2. фебруар или 1. март 1167), добио име по оцу.
• Болеслав (око 1168/1171 — 16. април 1182/1183), погинуо приликом пада са дрвета.
• Одон (1169/1184)
• Аделаида Пољска (око 1177/1184 — 8. децембар 1211)
• Лешек I Бели (око 1184/1185 — 24. новембар 1227)
• Конрад (око 1187/1188 — 31. август 1247)

Породично стабло

Преци Казимир I Праведни

16. Мјешко II Пјаст 8. Казимир I Обновитељ 17. Ричеза од Лотарингије 4. Владислав I Херман 18. Владимир I Велики 9. Марија Доброњега 2. Болеслав III Кривоусти 20. Братислав I Пшемисл 10. Вратислав II Пшемисл 21. Јудита од Швејфурта 5. Јудита Чешка 22. Андраш I 11. Аделаида Угарска 23. Анастазија Јарославна 1. Казимир II Праведни 12. Попо од Берга 6. Хајнрих, гроф од Берга 13. Софија 3. Саломеја од Берга 28. Диполд I 14. Диполд II 7. Аделаида од Савоје 30. Бертолд II од Корушке 15. Лиутгарда од Захрингена

Напомене

1. Марија је била ћерка српског великог жупана Уроша I из династије Вукановића и византијске принцезе Ане Диогенесе.

Литература

• Lewicki, «Wstąpenie na tron polski Kazimierza Jag.» (XX т. «Rozpraw hist.»; изд. Краковской акад.);
• Papée, «Przełom w stosunkach miejskich za K.-Jag.»;
• Papée, «Polityka polska w czasie upadku Jerzego z Podjebradu 1466—71» (VIII т. «Rozpraw hist.»).