Каликарпа

Каликарпе (Callicarpa) Род броји око 40-160 листопадних и зимзелених врста жбуња и дрвећа. Зимзелене расту у тропским и суптропским, а листопадне у умереним областима Азије, Аустралије, Северне и Средње Америке. Име рода потиче од грчких речи καλλος = добар, и речи καρπος = плод^[1][2][3].

Каликарпе
Callicarpa bodinieri var. giraldii у ботаничкој башти у Лунду.
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:

Морфологија

Листови су прости, наспрамни, 5–25 дуги, тестерасти, често звездасто длакави. Цветови су ситни, у гроњама бели до ружичасти. Чашица је звонаста, кратка, четворозуба. Круница је при основи левкаста, док је горњи део са четири режња. Прашника има 4 и врло су изражени. Плод је мала бобица пречника 2–5 , ружичаста до црвенољубичаста са металик сјајем, са 2-4 семена. Врло су упадљиви по опадању листа, зими^[4].

Најпознатије врсте рода[2]

• Callicarpa acuminata Kunth
• Callicarpa americana L.
• Callicarpa ampla Schauer
• Callicarpa bodinieri H. Lev.
• Callicarpa bodinieri var. giraldii (Hesse ex Rehder) Rehder
• Callicarpa brevipetiolata Merr.
• Callicarpa cathayana Hung T. Chang
• Callicarpa cumingiana Schauer
• Callicarpa dichotoma (Lour.) K. Koch
• Callicarpa formosana Rolfe
• Callicarpa japonica Thunb.
• Callicarpa japonica var. angustata Rehder
• Callicarpa japonica var. japonica
• Callicarpa japonica var. luxurians Rehder
• Callicarpa kochiana Makino
• Callicarpa longissima (Hemsl.) Merr.
• Callicarpa macrophylla Vahl
• Callicarpa mollis Siebold & Zucc.
• Callicarpa nudiflora Hook. & Arn.
• Callicarpa pedunculata R. Br.
• Callicarpa pentandra Roxb.
• Callicarpa rubella Lindl.
• Callicarpa rubella var. rubella
• Callicarpa rubella var. subglabrata (C. P'ei) Hung T. Chang
• Callicarpa tomentosa (L.) L.
• Callicarpa tosaensis Makino
• Callicarpa vestita Wall. ex C. B. Clarke

- пореклом са југоистока САД. Листопадни жбун висине до 1,8 . Листови су наспрамни а ситни цветови у цвастима розе боје. Плодови љубичасти. Ова биљка садржи хемијску материју каликарпенал, па се користи као природни репелент за инсекте, а посебно за комарце који преносе маларију и жуту грозницу. Ова материја одбија и крпеље који преносе Лајмску болест. Познат је и варијетет са белом бојом плодова.

- пореклом из Јапана је листопадни жбун. Јавља се на надморској висини од 200 до 900 , у низијским и брдско планинским пределима. Осим што се користи као декоративна биљка, од њених листова прави се чај. У јапану је зову „мурасакишикибу「 у спомен Мурасаки Шикибу. има беле плодове.

– пореклом из источне и централне Кине и Јапана. Листопадни жбун висине до 2 , на коме се у јесен формирају розе или љубичасте бобице.

Биоеколошке карактеристике

Азијске врсте издрже до -10°C, док америчке измрзавају већ на два, три степена испод 0. Мразом оштећени жбунови лако се опорављају и исте године обилно цветају. Захтевају сунчане положаје^[5]. Бобице поред декоративности представљају храну за птице и друге животиње у тешком периоду године (зима, суша), али тек пошто се остале резерве плодова исцрпе. Бобице су јаки астрингенти, али су укусни као џем и вино.