Калифорнијски чекињасти кунић

Калифорнијски чекињасти кунић (лат. , енгл. ,^[2] рус. ), је врста сисара из рода породице зечева (). Врста насељава област на западној обали САД, од реке Колумбија у Орегону на северу, планинских венаца Сијера Невада и Каскадских планина у држави Калифорнија на истоку, до границе са Мексиком на југу, као и цело полуострво Доња Калифорнија у Мексику.^[1]

Калифорнијски чекињасти кунић
Калифорнијски чекињасти кунић у Националном уточишту за дивље животиње Финли
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)[1]
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Lagomorpha
Породица:	Leporidae
Род:	Sylvilagus
Подрод:	Microlagus
Врста:	S. bachmani
Биномно име
Sylvilagus bachmani (Waterhouse, 1839)
Ареал калифорнијског чекињастог кунића

Опис

Калифорнијски чекињасти кунић

Калифорнијски чекињасти кунић је мањи од већине других врста из рода Sylvilagus, а разликује се и по боји доње стране репа, која је код њега сива, а не бела. Крзно на горњем делу тела може бити смеђе или сиве боје, док је крзно на доњем делу тела увек бело. Одрасле јединке достижу дужину од 25-35 и тежину до 900 .

Постоји 6 признатих подврста калифорнијског чекињастог кунића: S. b. ubericolor, S. b. cinerascens, S. b. bachmani, S. b. exiguus, S. b. howelli, S. b. cerrosensis.^[3]

Први амерички досељеници су на западну обалу са собом донели и пустили у дивљину источноамеричког кунића (Sylvilagus floridanus), који је требало да им представља извор хране. У деловима Орегона где се ова врста мешала са калифорнијским чекињастим кунићем, калифорнијски чекињасти кунићи хибриди су мале величине као и чистокрвне јединке али им је крзно са доње стране репа беле боје, а не сиве.

Размножавање

Као и код других кунића сезона парења калифорнијских чекињастих кунића траје током целе године, али врхунац сезоне парња је између фебруара и августа. Скотност женке траје 22 дана. Женка може у току године имати и до 5 легала, али најчешће од два до три. У једном леглу може бити од једног до седам младунаца, а просечан број је три.

Исхрана и станиште

Калифорнијски чекињасти кунић је биљојед и храни се претежно травом, детелином, бобицама и лишћем грмова.

Врста насељава густа жбуновита станишта, нарочито чапарал. Такође се јавља у храстовим и четинарским шумама, као и у травнатим стаништима. Калифорнијски чекињасти кунић ствара мрежу пролаза кроз вегетацију, који му служе за бекство у случају опасности. Јазбине у којима живи, не копа сам, већ их преузима од других животиња. У Заливској области Сан Франциска, примећено је да је врста активнија по ободима жбуновитих области него у травнатим областима.

Грабљивци

Грабљивци који лове ову врсту кунића су кугуар, којот, лисица, риђи рис, ласице, разне птице грабљивице и змије. Стратегије преживљавања које користи када дође у опасност су: непомичност када се налази у жбуновитим областим и трчање у цик-цак када се налази на отвореном простору.

Људи не лове калифорнијске чекињасте куниће у мери у којој лове друге врсте из рода Sylvilagus, вероватно због мале величине. Још један разлог може бити и то што није штеточина (не наноси штету усевима).

Одређене подврсте су угрожене и заштићене су државним и федералним законима.