Канцона

Канцона (песма, на италијанском) је италијанска, или провансилска песма, или балада. Такође се користи да се опише поезија која подсећа на мадригал. Име је изведено од провансилске речи . То је врло битна инструментална форма XVI века и раног XVII века, важан претходник сонати. Ову музичку форму, уз пратњу музике су први користили провансилски трубадури.

, или француски наглашава да лирски субјекат песме има мисију која треба да се испуни. Песничка форма је настала на сицилијанском двору цара Фридриха II у XIII веку, а ту форму су прихватили Данте, Петрарка и Бокачо. Развоју ове форме, посвећен је и један део Дантеовог дела „「 — О народном језику.

Оригиналне италијанске канцоне имају 5 до 7 станци, најчешће за пратњу музике, а свака станца треба ритмички да подсећа на прву. Канцоне су најчешће хендекасилабичке (11 слогова). Свака станца се састоји из два дела — једна која има једнак број слогова и друга која се зове „реп「, или .