Карамате

Карамате, земунска породица српско порекла, из које су Атанасије J. Карамата (1821—1868) 1848. министар финансија ("касир「, „благајник「, „азнадер") новоосноване Српске Војводине и Марко J. Карамата, секретар кнеза Михаила, академик Јован Карамата и др. Унук Атанасија Карамате барон Јован Николић од Рудне био је ожењен Јелисаветом Обреновић, кћерком кнеза Милоша и сестром кнеза Михаила, а праунук барон Теодор Николић од Рудне био је један од претендената на српски престо.

Карамате

Држава Србија Хабзбуршка монархија Аустроугарска Оснивач породице Атанасије Карамата Димитрије Карамата Порекло Катраница (Пирги) код Кајлара Македонија, данас у Грчкој Националност Српска Данашњи потомци Карамате

Кућа породице Карамата у Земуну

Зграда штампарије Карамата у Земуну

Порекло

Атанасије Карамата (Караматов), родоначелник Карамата, доселио се у Земун 1736. године из Катранице (Пирги), јужно од Битоља у Старој Србији, Македонији, а сада у Грчкој. Према неким изворима у то време у Катраници није било Цинцара, али је вероватно да су Карамате биле орођене са цинцарским породицама, пошто су се Срби и Цинцари, као православни хришћани одувек међусобно венчавали.^{[тражи се извор]} У више случајева породице које су сврстане у цинцарске имају јако предање о српском пореклу, крсне славе и старе иконе светитеља. Такав је случај са Бајићима из Блаце или Костићима у чијој породици се „чува старинска икона на дрвету, донета из Македоније, са словенским натписима"^[1].

Атанасије Карамата (средина века)

Атанасије Карамата (Караматов), родоначелник Карамата, доселио се у Земун 1736. године из Катранице, јужно од Битоља у Македонији. Изјаснио се за аустријског држављанина 12. јула 1771. Атанасије Карамата имао је брата Димитрија и кћерку Јелисавету.

Николићи од Рудне

Главни чланак: Николићи (породица)

Јелисавета Карамата, кћерка Атанасија Карамате била је удата за Теодора Николића од Рудне. Имали су сина Јована.

Барон Јован Николић од Рудне

Барон Јован пл. Николић од Рудне, син Теодора Николића од Рудне и Јелисавете Карамате био је ожењен Јелисаветом Обреновић, кћерком кнеза Милоша и сестром кнеза Михаила.

Њихова деца су Милош, Теодор (Федор), Милан, Михаило и Младен Николић.

Барон Теодор (Федор) Николић од Рудне

Барон Теодор (Федор) Николић од Рудне, је, поред његовог брата од тетке барона Милоша пл. Бајића, био најистакнутији претендент на српски престо, после смрти кнеза Михаила.

Имали су четворо деце: Јовану, Теодора, Јелисавету и Михелину.

• Јована Николић од Рудне (1870-1917), кћерка Теодора Николића од Рудне, кнез Милошева праунука и чукунунука Атанасија Карамате, удала се 1892. у Будимпешти за барона Гезу Дуку де Кадара (1867-1913), пореклом из српско-цинцарске породице Дука, потомка генерала, фелдцојгмајстера барона Петра Дуке од Кадара^[2].
• Јелисавета Николић од Рудне, кћерка Теодора Николића од Рудне, кнез Милошева праунука и чукунунука Атанасија Карамате, удала се 1889. за грофа Еугена цу Хардег ауф Глац ун им Махланде (), (1873-1936). Јелисавета Николић од Рудне, други пут се удала у Братислави 1911. за Мориц фон Ремица, а трећи пут у Бечу за Фрица Реску.
• Михелина Николић од Рудне (1882-1901), кћерка Теодора Николића од Рудне, кнез Милошева праунука и чукунунука Атанасија Карамате, удала се 1900. у Бечу за Лудвига Виха фон дер Ројта ().

Барон Михаило Николић од Рудне (1841—1916)

Барон Михаило Николић од Рудне (1841-1916) син Јована Николића од Рудне и Јелисавете Савке Обреновић, кнез Милошев унук и праунук Атанасија Карамате, био је ожењен од 1877. Маријаном Кински фон Вхниц унд Тетау (, 1854-1938), из кнежевске гране породице Кински^[3].