Епархија карансебешка

Епархија карансебешка (рум. ) је епархија Банатске митрополије под јурисдикцијом Румунска православне цркве.^[1] Јурисдикција епархије се поклапа са територијом жупаније Караш-Северин.

Епархија карансебешка Румунска православна црква
Нова саборна црква у Карансебешу
Основни подаци
Митрополија	Банатска
Седиште	Карансебеш
Држава	Румунија
Основана	1865.; пре 160 година (1865)
Званични веб-сајт
Архијереј
Архијереј	Лучијан (Мик)
Чин архијереја	епископ
Титула архијереја	епископ карансебешки

Надлежни архијереј је епископ Лучијан, а седиште епархије је у Карансебешу у ком се налази стара Саборна црква Светог великомученика Георгија и нова Саборна црква Васкрсења Господњег и Светог пророка Илије.^[2][3]

Историја

Први извори који сведоче о постојању епархије са седиштем у Карансебешу потичу с краја 17. и из 18. века. Међу епископима били су Срби и Румуни, а епархијско седиште је 1775. године премештено у Вршац.

Карансебешка епархија је обновљена 1865. године, а први епископ је био Јоан Попасу. Епархија је постојала све до фебруара 1949. године када је укинута, а њена територија је укључена у Темишварску архиепископију. Године 1994. је поново формирана.^[4]

Епископи

Лучијан Мик, садашњи епископ катрансебешки

Карансебешки епископи од оснивања 1865. године су:^[4]

• Јоан Попаси (1865—1889)
• Николаје Попеа (1889—1908)
• Мирон Кристеа (1910—1919)
• Јосиф Бадеску (1920—1933)
• Василе Лазареску (1933—1940)
• Венијамин Нистор (1940—1949)
• Емилијан Бирдаш (1994—1996)
• Лауренцију Стреза (1996—2005)
• Лучијан Мик (2006—)

Протопрезвитерати

Епархија се састоји од четири протопрезвитерата:^[5]

• Протопрезвитерат Карансебеш
• Протопрезвитерат Решица
• Протопрезвитерат Баиле Херкулане
• Протопрезвитерат Нова Молдава

Манастири

Васиова

Калугара

Пијатра Скриса

Под јурисдикцијом Карансебешке епархије се налази 11 манастира:

• Алмаж-Путна
• Баиле Херкулане
• Бребу
• Васиова
• Горња
• Калугара
• Нера
• Петрошница
• Пијатра Скриса
• Појана Марулуј
• Тејуш

Поред манастира у епархији постоје и бројни скитови, код Борлове (Мунтеле Мик), Валијуга (Семеник), Богалтина, Фенеша, Николинца, Варадије, Решице, Бауцара (Букова), Карансебеша (епископски метох), Марге, Глимбоке, Коронинија и Станчилове, као и црквено-културно насеље код Борловенија Векија и социјално-монашко насеље код Бозовича (Цара Алмажулуј).^[6]