Караџић (презиме)

Караџић је српско презиме, изведено од караџа, колоквијалног српског израза за "црног вола" или уопштено за "животињу црног крзна или тамне пути", а само по себи потиче од турског karaca што значи "срна".^[1] Презиме Караџић је настало од родоначелника који се звао караџа, надимак који се у Србији налазио од друге половине 15. века („Радица, син Караџа“, из дефтера Бранковића).^[2] Презиме је распрострањено по бившој Југославији.^[2] Може се односити на:

• Вук Стефановић Караџић (1787-1864), српски лингвиста, велики реформатор српског језика
• Вук Караџић (кошаркаш), српски кошаркаш
• Горан Караџић, српски кошаркаш
• Милан Караџић, црногорски редитељ
• Милутин Караџић (рођен 1955), српски и црногорски глумац
• Радован Караџић (рођен 1945), бивши предсједник Српске Републике Босне и Херцеговине и осуђени ратни злочинац
• Стеван Караџић, српски кошаркашки тренер и бивши играч.
• Томислав Караџић, српски фудбалски администратор
• Шујо Караџић, црногорски и старохерцеговачки ускок

Антропологија

Дробњаци

Братство Караџић у Дробњацима, према предању, на крају потиче од три брата који су до 1700. године живјели у Васојевићима, одакле су се доселили у Дробњаце.^[3] Заиста, преци Караџића су се доселили из Лијеве Ријеке у Васојевиће средином 17. века.^[2] Године 1930. у Петњици је било 28 домаћинстава Караџића, у Малинском 3, у Горњој Буковици 3, у Пашиној води 5, а на Палежу 19 домаћинстава.^[3] Антрополог Андрија Лубурић рекао је да су Караџићи "рођени са даром гуслања".^[4] Братство Караџић Дробњацима има славу Аранђеловдан (славу Васојевића), док они имају Ђурђевдан (славу Дробњаца).^[2]

Деда Вука Стефановића Караџића Јоксим се доселио из Шавника у Србију.^[4]

Породица Дивјановић на Јахорини (у Босни) је пореклом из Дробњаца и раније се презивала Караџић, према епском песнику и гуслару Илији Дивјановићу (1835–1893) чије је песме сакупио Теофил Петрановић.^[5]

Неготинска долина

Што се тиче Неготинске долине, почетком 20. века у Сиколама је постојала породица Караџић са славом Никољдана, пореклом из Црне Горе.^[6] У Јасеници су постојала два домаћинства породице Караџић која је имала славу Јовањдан, а по предању потичу од неких „циганча“ које је донео предак Белобречића у 19. веку. ^[6]