Карло Оријани
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Карло Оријани (итал. , 5. новембар 1888 — 3. децембар 1917)[3] бивши је италијански професионални бициклиста у периоду од 1908. до 1915. године. Највећи успех остварио је 1913. када је освојио Ђиро д』Италију, Годину раније освојио је Ђиро ди Ломбардију.[4]
Remove ads
Каријера
Карло Оријани је почео каријеру 1908. Возећи индивидуално, без тима, Оријани је освојио треће место на трци Парабјаго, у Ломбардији. 1909. возио је за италијански тим Стуки (итал. ) са којим је освојио друго место на трци Копа дел Ре.[5] У мају, по први пут је одржана трка Ђиро д』Италија,[6] стартовало је 115 возача, а међу њима је био и Оријани.[6] На четвртој етапи, Оријани је завршио други, у спринту је изгубио од Луиђија Гане.[6] На петој етапи је завршио седми, а Ђиро је завршио на петом месту са 72 поена.[6]
Након године без тима, Оријани се 1911. придружио тиму Бјанки, са којим није остварио победу. Завршио је на 14 месту на Милано—Санрему. Ђиро д』Италију завршио је на 11 месту.[7] Оријани је био близу победе на изузетно тешкој, шестој етапи, возачима је било потребно 10 сати и 24 минута да заврше етапу дугу 286,2 km.[7] Оријани је завршио други. У првих 10 завршио је на још три етапе, седми на седмој етапи, девети на осмој и пети на десетој етапи.[7] 1912. остварио је прву белику победу, освојио је једну од највећих трка у Италији Ђиро ди Ломбардију.[4] Оријани је трку дугу 235 km завршио за 7 сати, 30 минута и 30 секунди. На циљ је стигла петочлана група, а Оријани је био најбољи у спринту.[4] Крајем године, Оријани се борио у турско-италијанском рату.[8]
Ђиро 1913. је био задњи на коме је победника одлучивао систем бодовања. Оријани је сваку етапу завршио у топ 10, а на три етапе је завршио други.[8] Након седме етапе, Ђузепе Ацини је био лидер, са бодом испред Оријанија. Током осме етапе, Ацини је стао, ушао у ресторан да једе и од исцрпљености је заспао неколико минута,[8] Оријани је завршио други на етапи, Ацини осми и Оријани је преузео вођство са два бода. Другим местом на задњој, деветој етапи, Оријани је освојио Ђиро и тако постао први победник гранд тура који није освојио ниједну етапу.[8] 1914. је завршио Милано—Санремо на 12 месту, док Ђиро није успио да заврши. Крајем године, вратио се у војску.[8] 1915. је завршио на 12 месту Милано—Санремо, након чега се вратио у војску и борио се у Првом светском рату.
Remove ads
Учешће у Првом светском рату и смрт
Када је Италија ушла у Први светски рат, у мају 1915. бициклистичка секција је формирана у војне јединице, са циљем да транспортују људе и залихе дуж фронта. Бицикли су били дозвољени за тихо и брзо кретање иза линија фронта, штавише, постали су круцијални за комуникацију. Карло Оријани је служио војску све до пораза у бици код Кобарида у новембру 1917.[9] У току хаотичног повлачења, Оријани је запливао у реци Пијава да би помогао другу,[9] док други наводе да је просто пливао да би прешао на другу страну.[9] Током пливања добио је упалу плућа и умро је у болници, 3. децембра исте године.[9] Друга верзија каже да су многи војници били постављени да бране повлачење војске након пораза у бици код Кобарида. Оријани је био на мосту преко реке Пијаве,[10] услед велике размене ватре, мост је пао и Оријани је упао у ледену воду.[10] Уз доста мука успио је да се домогне обале, али хладноћа и недостатак одеће да се пресвуче, Карло је добио температуру након неколико дана.[10] Дијагностикована му је упала плућа, за шта није постојала нада у излечење. Транспортован је у Казерту, где су мање тешке температуре.[10] Ипак, 3. децембра 1917. Оријани је умро. BBC је платио превоз тела и сахрану.[10] Тело није стигло у Милано, а само захваљујући сну његове жене, неколико месеци касније, завршио је у Цитадели.[10]
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads