Катедрала у Шпејеру

Краљевска катедрала у Шпејеру, службеног имена Краљевска катедралана базилика вознесења Светог Стефана, (лат. ), ( ) у Шпејеру, Рајна-Палатинат (Немачка), је седиште католичке Шпејерске бискупије која је део бамбергшке надбискупије. Катедрала, посвећена Светој Девици Марији, заштитници града Шпејера ("Patrona Spirensis") и Светом Стефану је углавном позната као Kaiserdom zu Speyer (Краљевска катедрала у Шпејеру).^[1] Папа Пије XI је уздигао катедралу у Шпејеру на ниво мање базилике римокатиличке цркве 1925. године.

Катедрала у Шпејеру
Светска баштина Унеска
Званично име	Катедрала у Шпејеру
Место	Шпајер, Немачка
Координате	49° 19′ 02″ С; 8° 26′ 33″ И
Критеријум	Културно добро: ii
Упис	1981. (5. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/168

Започета 1030. године, под управом Конрада II, ова маркантна тробродна надсвођена базилика од црвеног пешчара је "врхунац дизајна који је био изузетно утицајан у развоју романичке архитектуре током 11. и 12. века". Као гробно место Салијску династију, породицу Штауфер и Хабзбуршке цареве и краљеве, катедрала је представљала симбол царске моћи.^[2][3] Како је опатијом Клуни у рушевинама, она представља највећу романичку цркву.^[4] Сматра се “прекретницом у европској архитектури”^[5], и једним од најважнијих архитектонских споменика свога времена^[6] и једним од најлепших романичких споменика уопште^[7][8][9] .

Године 1981, катедрала је додата на УНЕСКОв списак места Светске баштине у Европи због свог културног значаја као "водећи споменик романичке уметности у Немачком царству".^{[10][11] [12]}

Катедрала изнутра

Историја

Катедрала у Шпејеру с југа

Печат града Шпејера из 1293. с приказом катедрале

Детаљ источног прочеља

Краљевска катедрала у Шпејеру, најзначајнија романичка грађевина у Немачкој, изграђена је и посвећена као последње почивалиште царева Светог римског царства и као симбол њихове моћи. Градња је започела око 1030. године, под управом Конрада II, а освештена је 1061. године. За време Хенрика IV предузете су обнова и надоградња. Шпејерска катедрала је прва позната грађевина с галеријама које иду около целе грађевине. Систем аркада, додат приликом Хенрикове обнове је такође први такав у историји архитектуре.

Управо у Шпејерској катедрали је 27. децембар 1146. године Конрад III објавио да иде у Други крсташки рат. На састанку у Шпејеру 1529. године лутеранисти су захтевали од Римске Цркве гаранцију слободе савести, протествујући против дотадашње праксе Римске Цркве .

У градском пожару 1689. године уништен је већи део главног брода, али је потпуно реновиран и враћен у пређашње стање од 1758. до 1778. године. Баварски краљ Луј I Побожни је наручио слике за ентеријер, те су од 1846—1853. год. сликари школа Ј. Шраудолфа и Ј. Шварцмана завршили уређење у назаренском стилу. Од 1854—1858. год. западно прочеље катедрале обновио је Хајнрих Хибш у нео-романском стилу. Током обнове 1950-их, већина слика из 19. века је уклоњена како би се открила величанствена архитектура.

Године 1981, катедрала је додата на УНЕСКОв списак Светске баштине, а Краљевска катедрала св. Девице Марије и св. Стефана је седиште Шпејерске надбискупије и папина базилика.

Карактеристике

План катедрале

Шпејерска катедрала је углавном задржала облик и димензије цркве из 11. века и, упркос значајним губицима оригиналне грађе и каснијим рестаурацијама, представља целовиту и јединствену романичку грађевину. Облик углавном прати нацрт који је установљен на цркви Св. Михаила у Хилдесхајму и представља стандард који је прихваћен у рајнској области (Рурска област). Он је компромисно решење уздужне цркве с високим бачвастим сводом и централне цркве с куполом која на својим краковима трансепта завршава апсидама. Њено стремљење висини већ најављује развој готичке архитектуре.

Велики камени плитки базен капацитета 1560 литара стоји испред улаза у катедралу. Ова тачка је некада представљала границу између власти града и надбискупије.

Скулптура названа „Планина маслина“ налази се у јужном врту, а у средњем веку је била у средишту клаустра катедрале. Ову групу фигура направио је шпејерски кипар, Готфрид Рен, у 19. веку, а заменила је оригиналну скулптуру из 15. века која је уништена.

Крипта је нарочито посебна јер је у потпуности задржала изворни изглед. Како је изграђена као гробно место салијских царева, ту је сахрањено и осам немачких царева и краљева и четири краљице и бројни бискупи.

Димензије катедрале

• Укупна дужина катедрале: 134 м (од стуба на улазу до спољашњег зида апсиде)
• Дужина брода: 37.62 м (од спољашњег до спољашњег зида)
• Висина брода на крунама лукова свода: 33 м
• Висина источних торњева: 71.20 м
• Висина западних торњева: 65.60 м
• Димензије крипте: дужина 35x46 м, висина око 6.5 м

Познате особе сахрањене у катедрали

• Конрад II, цар Светог римског царства (1039)
• Царица Жизела, жена Конрада II (1043)
• Хајнрих III, цар Светог римског царства (1056)
• Хајнрих IV, цар Светог римског царства (1111)
• Хенрик V, цар Светог римског царства (1125)
• Царица Беатрикс, друга жена Фридриха Барбаросе (1184. )
• Агнеза, кћерка Фридриха Барбаросе (1184. )
• Филип Швапски, син Фридриха Барбаросе (1216)
• Рудолф I Хабзбуршки (1291)
• Албрехт I Хабзбуршки (1309)