Квазисателит

Квазисателит је објекат специфичне коорбиталне конфигурације у орбиталној резонанцији од 1:1 у односу на планету око које остаје у непосредној близини током великог броја орбиталних периода.

Дијаграм квазисателистке орбите

Орбитални период око Сунца и припадајуће планете код квазисателита је једнак, а једина разлика је у ексцентрицитету орбите који је код квазисателита обично већи. Гледано из перспективе планете, квазисателит има ретроградну и веома издужену путању око исте.

Од „правих сателита「 разликују се по томе што се налазе изван планетарног гравитационог поља које сателите држи у правилним орбитама око планете (зона Хилове сфере) и имају нестабилну резонанцију. То значи да квазисателити током времена могу да промене резонанцију свог кретања и да се знатно удаље од планете, али и да се касније поново врате у квазисателитску орбиту.^[1]

Примери квазисателита у Сунчевом систему

На изглед астероид 3753 Круитне и Земља следе једно друго у својим орбитама.

Земља

Закључно са 2012. годином планета Земља је имала регистровано неколико квазисателита:(164207) 2004 GU9,^[2] (277810) 2006 FV35^[3] и 2010 SO16.^[4] ,^[5] 2002 AA29,^[1] и су означени као патуљасти планетоиди чије орбите могу еволуирати у квазисателитске, док је био у квазисателитској орбити од 1996. до 2006. године.

Венера

Венера има један квазисателит астероид који такође пресеца орбите Меркура и Земље. Претпоставља се да је у квазисателитској орбити око Венере око 7.000 и да ће да промени орбиталну позицију у наредних 500 година.^[6]

Нептун

Астероид s се налази у квазисателитској орбити око Нептуна већ око 12.500 година, и претпоставке су да ће и наредних 12.500 година бити у овој резонанцији.^[7]

Остале планете на основу неких симулација у лабораторијским условима научници су закључили да су планете Уран и Нептун такође имале квазисателите у време настанка Сунчевог система пре око 4,5 милијарде година,^[8] док су се квазисателитске орбите око Јупитера одржале око 10 милиона година, односно око 100.000 година око Сатурна.

Вештачки квазисателити

Године 1989. совјетска сонда Фобос 2 је лансирана у квазисателитску орбиту око марсовог месеца Фобоса. Сонда се у орбити полупречника око 100 км од месеца задржала неколико месеци, да би потом била изгубљена услед квара на контролним панелима.^[9]

Случајни квазисателити

Постоје објекти који се налазе у квазисателитским орбитама око припадајућих им небеских тела иако се не налазе под њиховим гравитационим утицајима.^[10] Такви квазисателити су карактеристични за патуљасте планете попут Церере, Весте и Плутона и обично су под гравитационим утицајем суседних масивнијих објеката.^[10][11]

Види још

• Природни сателит