Кепенова класификација климе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Кепенова класификација климe представља рејонизацију и класификацију климатских типова Земљине површине. Данас се ова класификација највише користи у свету, али и у Србији. Немачки климатолог руско-грчког порекла Владимир Кепен (1846–1940) је ову класификацију први пут изнео 1884. године,[2][3] и извршио је неколико модификација 1918 и 1936. године.[4][5] Касније је климатолог Рудолф Гајгер (1894-1981) увео неке промене у систем класификације, који се због тога понекад назива и Кепен-Гајгеров климатски класификациони систем.[6][7]
Кепенова климатска класификација дели климе у пет главних климатских група, при чему се свака група дели на основу сезонских падавина и температурних образаца. Пет главних група су (тропска), (сува), (умерена), (континентална) и (поларна). Свака група и подгрупа је представљена словом. Свим подневљима додељена је главна група (прво слово). Свим климатским условима осим оних у групи додељена је сезонска подгрупа падавина (друго слово). На пример, указује на тропску климу прашуме. Систем додељује температурну подгрупу за све групе осим оних у групи, означену трећим словом за климу у , , и , а другим словом за климу у . На пример, Cfb означава океанску климу са топлим летима како је назначено завршетком . Клима се класификује на основу специфичних критеријума који су јединствени за сваки тип климе.[8]
Како је Кeпен систем дизајнирао на основу свог искуства као ботаничар, његове главне климатске групе заснивају се на томе које врсте вегетације расту у датом региону класификације климе. Поред идентификације климе, систем се може користити за анализу услова екосистема и идентификацију главних типова вегетације у климатским условима. Због своје везе са биљним светом датог региона, систем је користан у предвиђању будућих промена у биљном свету унутар датог региона.[1]
Кeпенов систем класификације климе је даље модификован у оквиру Тревартовог система класификације, средином 1960-их (ревидираног 1980). Тревартов систем је настојао да створи рафиниранију климатску зону средње географске ширине, што је била једна од критика Кепеновог система (климатска група била је преширока).[9]:200–1
Remove ads
Метод одређивања климата
Владимир Кепен је своју класификацију засновао на хидротермичким показатељима. Употребио је податке за средње месечне и средње годишње температуре и годишње суме падавина. На основу њих издвојио је одређене типове климе и њихове подгрупе.
Климати по Кепену
Издвојено је пет главних климата који су означени великим словима абецеде, који се даље деле на типове.
- А - Тропски тип[10][11][12]
- B - Суви тип[13][14][15][16]
- С - Умерно-топли тип[17][18][19]
- D - Умерено-хладни (бореални) тип[20]
- Е - Хладни тип[21][22][23]
Типови климата
Климатских типова према Кепену има укупно дванаест, док се неки од њих даље деле, чинећи још 18 подтипова:
- Климат А
- Климат B
- Климат C
- Умерено-топли (синајски) тип (Cwa, Cwb)
- Умерено влажни (океански) тип (Cfa, Cfb)
- Средоземни тип (Csa, Csb)
- Климат D
- Суви бореални тип (Dwa, Dwb, Dwc, Dwd)
- Влажни бореални тип (Dfa, Dfb, Dfc, Dfd)
- Климат Е
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads