Кичица

За другу употребу, погледајте чланак четкица за сликање.

Кичица (црвени кантарион, грозничавче) је назив рода скривеносеменица из фамилије линцура (), као и најпознатије и најраширеније врсте овог рода на територији Србије - ^[1].

Кичица
цела биљка
цветови кичице
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Племе:
Потплеме:
Род:
Биномно име
Синоними

- лековита кичица

Једногодишња или двогодишња зељаста биљка са ружичастим цветовима сакупљеним на врху стабљике у штитасте цвасти (у ранијем стручном називу биљке фигурише опис - лат. = штитаст). Из природе се сакупљају, а затим користе управо ти вршни делови у време цветања.

Стабло јој је глатко, четвороугласто, висине до 40 cm. Цвета у периоду од јуна до августа. Цветови су најчешће у нијансама од јарко до тамноцрвене боје. Може се наћи по шумским ливадама или пропланцима, као и на песковитим местима.^[2]

Кичица је биљка широког лековитог спектра деловања (лат. = стотина; = златник). Садржи еритроцентаурин, етерско уље, шећер, восак и друго.^[2] Њено најпознатије дејство је као амаро ароматик (горка дрога) за стимулисање апетита, лучење желудачних и цревних сокова. Сличног је, мада слабијег дејства као линцура. Заједно са пеленом користи се за снижење нивоа шећера у крви код старијих особа, затим код малокрвности, жутице, крварења при јаким упалама испирањем. Поред чаја, ова биљка се може користити и у виду тинктуре и лековитог вина.