Кнежевина Мађарска
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Кнежевина Мађарска[1][2] или Војводина Мађарска[3][4] (мађ. [5], срв. грч: Τουρκία) била је најранија документована мађарска држава у Карпатском басену, основана 895. или 896. године,[6][7][8] након мађарске инвазије Карпатског басена у 9. веку.
.svg)
.svg)
.svg){kind=link}
.svg){kind=link}
Мађари, који су тада били полуномадски народ, формирали су племенски савез[9][10][11] предвођен Арпадом (оснивачем династије Арпад) који је стигао из Етелкеза, њихове раније кнежевине источно од Карпата.[12]
Током тог периода, моћ мађарског великог кнеза изгледала је као да опада без обзира на успех мађарских војних напада широм Европе. Племенске територије, којима су владали мађарске ратни вође (поглавице), постале су полунезависне политичке заједнице (нпр. поседи Ђуле III у Трансилванији). Ове територије су поново уједињене тек под владавином Светог Стефана. Полуномадско мађарско становништво усвојило је мирнији начин живота. Поглаварско друштво се променило у државно друштво. Од друге половине 10. века, хришћанство је почело да се шири. Кнежевину је наследило хришћанско Краљевство Угарска крунисањем Светог Стефана I у Естергому на Божић 1000. године (алтернативни датум је 1. јануар 1001. године).[13][14][15]
У мађарској историографији период од 896. до 1000. године назива се „добом кнежевине“.[7]
Remove ads
Етимологија
Етноним мађарског племенског савеза је неизвестан. Према једном мишљењу, пратећи опис у хроници из 13. века, Gesta Hungarorum, федерација се називала „Хетумогер/Седам Мађара“ („VII principales persone qui Hetumoger dicuntur“, „седам кнежева који се називају Седам Мађара“[16]), иако реч „Мађар“ вероватно потиче од имена најистакнутијег мађарског племена, које се зове Међер. Племенски назив „Међер“ постао је „Мађар“ односећи се на мађарски народ у целини, како су они себе и иначе називали.[17][18] Писани извори називају Мађаре „хунима“ пре њихове инвазије на Карпатски басен када су још живели на степама Источне Европе (године 837. појам „Унгри“ помиње монах Георгије, такође 862. године израз „Унгри“ налазимо у аналима Бертинијанија а 881. године израз „Унгари“ налазимо у аналима Annales iuvavenses на латинском језику који су писани у Салцбургу између 8. и 10 века.
У савременим византијским изворима, писаним на грчком језику, земља је била позната као „Западна Туркија“[19][20] за разлику од Источне (Хазарске) Туркије. Јеврејски научник, лекар, дипломата Хасдаи ибн Шапрут око 960. године назвао је ову државу „земљом Hungrina“ (земљом Мађара) у писму Јосифу Хазарском.[21]
Remove ads
Историја
Позадина
.jpg)
Уочи доласка Мађара, око 895. године, Источна Франачка, Прво бугарско царство и Великоморавска кнежевина[22] владали су територијом Карпатског басена. Мађари су имали много знања о овом региону јер су их околне државе често ангажовале као плаћенике и деценијама су водили сопствене кампање у овој области.[23] Ово подручје је било ретко насељено[24][25] од када је Карло Велики уништио аварску државу 803. године, а Мађари су се могли мирно и практично без отпора уселити током 9. века.[26] Први помен о њиховом животу у региону датира из 862. године.[27] Само освајање је почело од 894. године, када су почели оружани сукоби са Бугарима и Моравцима након захтева за помоћ од Арнулфа, франачког краља и Лава VI, византијског цара.[28] Током окупације, Мађари су затекли ретку насељеност и нису наишли на добро успостављене државе или ефективну контролу било ког царства у равници. Успели су брзо да преузму контролу над басеном,[29][30] победивши Прво бугарско царство, распавши Моравску кнежевину и чврсто успоставивши своју државу[31] тамо до 900. године.[32] Инвазија није имала за циљ пљачку стечених земаља, јер су нападе предводили чула Арпад и кенде Курсан, два највиша вође,[33] који нису оставили масовне гробнице за собом, што показује да је прелазак назад на систем сличан аварском био миран за локално становништво.[34] Археолошки налази указују да су се до тада населили на земљама близу река Саве и Њитре.[29]
Војна достигнућа
Кнежевина као ратничка држава,[1] са новостеченом војном моћи, спроводила је снажне нападе који су се простирали од Цариграда до централне Шпаније. У периоду између 907. и 910. године три главне франачке царске војске су поражене од стране Мађара.[35] Мађари су успели да прошире де јуре баварско-мађарску границу до реке Енс (до 955. године),[36] и кнежевина није нападнута из овог правца 100 година након битке код Пресбурга.[14] Повремене мађарске кампање трајале су до 970. године, али два војна пораза 955. (Лехфелд) и 970. (Аркадиопољ) означила су помак у еволуцији мађарске кнежевине.[37]
Транзиција
Промена из рангираног племенског друштва поглавица у државно друштво био је један од најважнијих догађаја током овог периода.[38] У почетку, Мађари су задржали полуномадски начин живота, практикујући трансхуманцију: мигрирали би дуж реке између зимских и летњих пашњака, проналазећи храну и воду за своју стоку.[39] Према Ђерфијевој теорији[40] изведеној из топонима, Арпадове зимске резиденције, очигледно након његове окупације Паноније 900. године, вероватно су биле у „Арпадварошу“ (Арпадовом граду), сада округу Печуја, а његове летње резиденције, како је потврдио Анонимус, биле су на острву Чепел.[39] Касније, његове нове летње резиденције биле су у Csallóköz[39] према овој теорији, међутим, тачна локација раног центра државе је спорна. Према Ђули Криштоу, центар се налазио између река Дунава и Тисе,[тражи се извор] али археолошки налази указују на локацију у региону горње Тисе.[40]
Константин VII у свом делу „De administrando imperio“, написаном око 950. године нове ере, покушава да прецизно дефинише целу земљу Мађара, или Туркију.[41] Константин је описао претходне становнике Мађарске (нпр. Моравце), описао рана мађарска насеља и суседе и лоцирао мађарске реке (Темиш, Марош, Кереш, Тиса, Тутиш).[41] Константин је имао много више знања о источним деловима Мађарске, стога, према једној теорији, Туркија није значила земљу целе федерације, већ племенско насеље, а извор описа Мађарске могао је бити Ђула чије је племе населило пет река око 950. године.[41] Према другој хипотези, углавном заснованој на Константиновом опису, Мађари су почели заиста да насељавају западну Мађарску (Прекодунавска Мађарска|Трансдунавију) тек после 950. године, јер је источни део земље био погоднији за номадски начин живота.[41]
Због промењених економских околности, недовољних пашњака за подршку номадском друштву и немогућности даљег кретања,[42] полуномадски мађарски начин живота почео је да се мења и Мађари су усвојили седећи живот и окренули се пољопривреди,[22] мада се почетак ове промене може датирати из 8. века.[43] Друштво је постало хомогеније: локално словенско и друго становништво спојило се са Мађарима.[42] Мађарске племенске вође и њихови кланови успоставили су утврђене центре у земљи, а касније су њихови замкови постали центри жупанија.[26] Читав систем мађарских села развио се у 10. веку.[39]
Фајс и Такшоњ, велики везири Мађара, почели су реформацију структуру моћи.[44][45] Први пут су позвали хришћанске мисионаре и изградили утврђења.[44] Такшоњ је укинуо стари центар мађарске кнежевине (могуће на Горњој Тиси) и тражио нове у Секешфехервару[45] и Естергому.[45] Такшоњ је такође поново увео стари стил војне службе, променио наоружање војске и спровео велика организована пресељења мађарског становништва.[45]
Консолидација мађарске државе почела је током владавине Гезе.[46] Након битке код Аркадиопоља, Византијско царство је било главни непријатељ Мађара.[тражи се извор] Византијска експанзија је претила Мађарима, пошто је потчињено Прво бугарско царство које је у то време било савезник Мађара.[47] Ситуација је постала тежа за кнежевину када су Византијско царство и Свето римско царство склопили савез 972. године.[47] Године 973, дванаест мађарских изасланика, које је Геза именовао, учествовало је на Скупштини коју је одржао Отон I, цар Светог римског царства. Геза је успоставио блиске везе са баварским двором, позвао мисионаре и оженио свог сина Гизелом, ћерком војводе Хенрија II.[42] Геза из династије Арпада, велики кнез Мађара, који је владао само делом уједињене територије, номинални господар свих седам мађарских племена, намеравао је да интегрише Мађарску у хришћанску Западну Европу, обнављајући државу према западном политичком и друштвеном моделу. Гезин најстарији син, Вајк (Иштван, Стефан I), постао је први краљ Мађарске након што је победио свог ујака Копања, који је такође полагао право на престо. Уједињење Угарске, оснивање хришћанске државе[48] и њено претварање у европску феудалну монархију остварио је Стефан.
Прелазак у хришћанство
Нова мађарска држава налазила се на граници са хришћанским светом.[42] Немачки католички мисионари су током друге половине 10. века нове ере стигли из Источне Франачке и хришћанство је у Мађарској почело да хвата корене. Између 945. и 963. године, главни службеници Кнежевине (ђула и хорка) сложили су се да пређу у хришћанство.[49][50] Године 973. Геза I и цело његово домаћинство су крштени, а формални мир је закључен са царем Светог римског царства Отоном I, међутим, он је у суштини остао паган чак и након крштења:[12] Гезу је образовао његов отац Таксонњ као паганског принца.[51] Први мађарски бенедиктински манастир основао је 996. године принц Геза. Током Гезине владавине, нација се коначно одрекла свог номадског начина живота и у року од неколико деценија од битке код Лехфелда постала је хришћанско краљевство.[12]
Remove ads
Организација државе
До 907. (или 904. године), мађарска држава је била под заједничком влашћу племенских владара. Краљевство је било подељено између светог краља (неки извори наводе титуле „кнез“[52] или „кан“[53]), или кенде, и војсковође, или ђуле. Није довољно познато која је од ове две улоге додељена Арпаду, а која Курсану. Могуће је да је, након смрти кенде Курсана, ова подела престала да постоји и Арпад је постао једини владар кнежевине. Византинац Константин Порфирогенет назвао је Арпада „ho megas Tourkias archon“ (велики кнез Туркије),[54] и сви кнежеви из 10. века који су владали земљом носили су ову титулу.[55] Према агнатском старешинству, најстарији чланови владајућег клана наследили су кнежевину. Велики кнежеви Угарске вероватно нису имали супериорну моћ, јер је током војних похода на запад и југ првобитно јака[56] кнежевска моћ ослабила.[54] Штавише, записи се не помињу на велике кнежеве у првој половини 10. века, осим у једном случају, где помињу Такшоња као „војводу Мађарске“ (Taxis-dux, dux Tocsun) 947. године.[54] Улога војних вођа Булчу и Лехел (Bulcsú, Lél) постала је значајнија.[54] Кнежеви династије Арпада носили су туркијска имена, као и већина мађарских племена.[7]
Титуле
- Кенде (у арапским изворима Kende) или мегас архонт (у византијским изворима megas archon), рекс (у латинским изворима rex), велики кнез Мађара (после 907. године нове ере)
- Гила или ђила (gyula) или magnus princeps (у западним изворима), војсковођа[54] (други ранг),[54] велики кнез Мађара[54]
- Хорка, Харкас, судија[57] (трећи ранг)[54]
Популација
Постоје различите процене о величини становништва мађарске кнежевине у 10. веку. За 900. годину нове рере извештаји говоре о бројкама у распону од 250.000 па до 1,5 милиона. Не постоје археолошки докази да су мађарски племићи живели у дворцима у 10. веку.[58] Археологија је открила само једну утврђену грађевину која датира из краја 9. века (дворац Мосапурц).[59] Само ископавања грађевина из 11. века дају сигурне доказе о изградњи двораца.[59] Међутим, резултати ископавања у Боршоду могу указивати на то да су прелати и племићи живели у каменим кућама већ у 10. веку.[60] Арапски географи помињу да су Мађари живели у шаторима.[61] Поред шатора, обичан народ је живео у ископаним јамама које су прекривали трском, иако постоје археолошки докази о појави вишесобних[62] и кућа од дрвета и камена.[63]
Remove ads
Хронологија
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads