Коке хумкашице

Коке хумкашице или кокошине (лат. ) су породица птица из реда кока (). Њихово научно име у преводу значи велико стопало (грчки: mega = велико, poda = стопало). Биљоједи су, хране се лишћем, изданцима и воћем жбунастих и дрвенастих биљака. Све врсте осим малске коке хумкашице () насељавају шумска станишта. Перје већине врста је смеђе или црне боје. Специфичност ове породице у односу на остале породице птица је то што своја јаја не инкубирају тако што на њима леже, већ тако што их закопавају у хумке. Као и то што се њихови птићи излежу из јаја потпуно формирани (зрели), очи су им отворене, имају снагу и у стању су да координишу (своје) покрете, рађају се са перјем, у стању су да трче, гоне плен, а код неких врста птићи могу да лете истог дана када се излегу.^[1]

Коке хумкашице
Аустралијска кока хумкашица (Alectura lathami)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:	Megapodiidae , 1831
Родови
Eulipoa Megapodius Macrocephalon Leipoa Talegalla Aepypodius Alectura

Опис

Коке хумкашице су средње и велике птице. Имају велике ноге и стопала на којима се налазе оштре канџе. Тела најмањих врста из ове породице су дуга око 28 , а највећих врста око 70 . Највеће врсте су из родова и , а то су аустралијска кока хумкашица () и црвенокљуна кока хумкашица (), црнокљуна кока хумкашица () и огрличаста кока хумкашица (). Најмање врсте су микронезијска кока хумкашица () и молучка кока хумкашица (). Коке хумкашице имају мале главе, кратке кљунове и велика заобљена крила. Вештина летења се разликује од врсте до врсте. Ножни палац им се налази на истом нивоу као и остали прсти, као што је случај и код врста из породице гуани, чачалаке и хокои (). Ножни палчеви осталих породица кока () су на вишем нивоу у односу на остале прсте.^[2]

Распрострањеност и станиште

Коке хумкашице се често могу видети у парковима и баштама.

Коке хумкашице насељавају шири регион Аустралазије, укључујући острва у западном Пацифику, Аустралију, Нову Гвинеју и острва Индонезије источно од Валасове линије, као и Андаманска и Никобарска острва у Бенгалском заливу. Насељавањем људи на пацифичка острва ареал ове породице је смањен, а на острвима као што су Фиџи, Тонга и Нова Каледонија неке врсте су истребљене.^[3]

Понашање

Аустралијска кока хумкашица на својој хумци

Приказ пресека хумке коке хумкашице, слој песка (дебљине до 1 m) који служи за изолацију на врху, комора за јаја у средини и слој натрулог биљног материјала на дну. У комори за јаја се одржава константна температура од 33 °C отварањем и затварањем отвора у изолационом слоју, док топлота потиче од натрулог биљног материјала са дна хумке.

Коке хумкашице су углавном самотњачке птице, које не инкубирају јаја својом телесном топлотом као остале птице, већ их углавном закопавају у хумке направљене од биљног материјала. Њихова јаја су необична по томе што обично имају велика жуманца, која чине од 50% до 70% тежине јајета.^[4] Хумке надгледа мужјак, који док траје инкубација јаја, по потреби, да би регулисао температуру унутар хумки, додаје или уклања биљни материјал. Постоје и врсте које на други начин инкубирају своја јаја, неке врсте користе геотермалну енергију за инкубацију, а друге се ослањају на енергију сунца које загрева песак, а неке врсте прилагођавају начин инкубације својих јаја локалним условима.^[3] За врсту аустралијска кока хумкашица се веровало да пол пилића зависи од температуре јаја у време инкубације, међутим касније је доказано да то није тачно,^[5] ипак од температуре зависи стопа смртности ембриона и бројни однос између полова као последица различите стопе смртности. Због минималног контакта са другим птићима и родитељима у детињству, поставља се питање како птићи препознају припаднике своје врсте. Код других породица из реда кока оно је последица импринтинга. Недавна истраживања сугеришу постојање инстинктивног визуелног препознавања специфичних покрета који су карактеристични за одређену врсту коке хумкашице.^[6]

Птићи коке хумкашице немају јајни зуб, оне користе своје јаке канџе да изађу из јаја, а затим да изађу из хумки прокопавањем тунела до површине, што раде тако што се одупиру леђима о материјал од којег су направљене хумке док канџама пробијају пут. Птићи се излежу из јаја потпуно зрели, са отвореним очима, рађају се са перјем и у стању су да трче, а птићи неких врста могу да лете истог дана када се излегу.^[4]

Врсте

Постоји више од 20 живућих врста које су сврстане у 7 родова. Сроднички односи у оквиру породице су несигурни али су зато морфолошке групе неспорне:^[7]

Филогенија

Филогенетско стабло кока хумкашица на основу рада Џона Бојда.^[8]

Alecturini Talegalla   Talegalla jobiensis Meyer 1874       Talegalla cuvieri Lesson 1828     Talegalla fuscirostris Salvadori 1877           Leipoa ocellata Gould 1840       Alectura lathami Gray 1831   Aepypodius   Aepypodius arfakianus (Salvadori 1877)     Aepypodius bruijnii (Oustalet 1880)           Megapodiini   Macrocephalon maleo Müller 1846       Eulipoa wallacei (Gray 1861) Ogilvie-Grant 1893   Megapodius     Megapodius cumingii Dillwyn 1853     Megapodius tenimberensis Sclater 1883         Megapodius nicobariensis Blyth 1846       Megapodius laperouse Gaimard 1823         Megapodius layardi Tristram 1879     Megapodius pritchardii Gray 1864         Megapodius bernsteinii Schlegel 1866       Megapodius geelvinkianus Meyer 1874       Megapodius reinwardt Dumont 1823       Megapodius eremita Hartlaub 1868       Megapodius decollatus Oustalet 1878       Megapodius freycinet Gaimard 1823     Megapodius forsteni Gray 1847

Таксономија

• Род †
  • Линијева кока хумкашица†
    (Mwalau walterlinii)
• Род †
  • †
• Род
  • Сулавешка кокошка
    ()
• Род
  • Молучка кока хумкашица
    ()
• Род
  • Тонганска кока хумкашица
    ()
  • Микронезијска кока хумкашица
    ()
  • Никобарска кока хумкашица
    ()
  • Филипинска кока хумкашица
    ()
  • Сулска кока хумкашица
    ()
  • Танимбарска кока хумкашица
    ()
  • Мрка кока хумкашица
    ()
  • Бијачка кока хумкашица
    ()
  • Меланезијска кока хумкашица
    ()
  • Вануатска кока хумкашица
    ()
  • Новогвинејска кока хумкашица
    ()
  • Кукмаста кока хумкашица
    ()
  • †
  • Витилевска кока хумкашица†
    ()
  • †
  • †
  • †
  • Раулска кока хумкашица†
    ()
  • Еуанска кока хумкашица†
    ()
  • Лифучка кока хумкашица†
    ()
  • Крупна тонганска кока хумкашица†
    ()
  • Велика вануатска кока хумкашица†
    ()
  • Велика соломонска кока хумкашица†
    ()
  • Новокаледонијска кока хумкашица†
    ()
  • Лојотска кока хумкашица†
    ()
  • Новоирска кока хумкашица†
    ()
• Род
  • Малска кока хумкашица
    ()
  • Џиновска кока хумкашица†
    ()
• Род
  • Аустралијска кока хумкашица
    ()
• Род
  • Крестаста кока хумкашица
    ()
  • Вајгеанска кока хумкашица
    ()
• Род
  • Црвенокљуна кока хумкашица
    ()
  • Црнокљуна кока хумкашица
    ()
  • Огрличаста кока хумкашица
    ()