Колиформне бактерије

Колиформне бактерије су примарно непатогени микроорганизми који нормално живе у доњим партијама интестиналног тракта (дебелом цреву) човека и топлокрвних животиња, и имају улогу у процесу правилног варања хране. Оне се свакодневно из организма човека и животиња излучују столицом, у спољашњу средину и зато се сматрају извором фекалног загађења земљишта и вода. Неке од њих живе и размножавају се у природној средини. Међу нефекалним примерима колиформних бактерија наводе се: Klebsiella sp., Citrobacter sp., Enterobacter sp.^[1]

Излучивање колиформних бактерија

Колиформне бактерије се свакодневно из организма човека и животиња излучују столицом, из које потом доспијевају у отпадне воде, а преко њих у природне воде реципијенте отпадних вода и друга станишта. Уколико су у столици са напатогеним бактеријама нађу и патогене бактерије, оне ће заједно са колиформним бактеријама доспети у отпадне и природне воде.^[2]

Уколико су природне воде (потоци, реке, језера) оптерећени фекалијама, патогене бактерије, вируси и паразити такође могу бити у њима присутни, и тада представљају опасност за здравље људи, понекад и епидемијског карактера, који долазе у контакт са водом зараженом овим узрочницима.

Од патогених бактерија излучених фекалијама могу настати следеће болести:^[3]

• Колера (Vibrio cholerae),
• Тифус, гастроенетеритис (Salmonella typhi),
• Гастроентеритис (Yersinia enterocolitica),
• Салмонелоза (Salmonella sp.),
• Дизентерија (Shigella sp.),
• Гастроентеритис (Escherichia coli),
• Симптоми грипа (Listeria monocytogenes)
• Гастроентеритис^[4] (Campylobacter jejuni) — животињски извори.

Индикатори фекалног загађења

Како су многе патогене бактерије присутне у природи у ниским концентрацијама, њихово откривање је тешко. И док се раздвајање фекалних од нефекалних колиформних бактерија врши при температури од 44.5°C, за њихово откривање користе се индикаторске бактерије за откривање вероватне присутности патогених бактерија.^[5] Индикаторске бактерије су примарно непатогене и природно се излучују у великом броју из људског и животињског интестиналног тракта. За ту намену од колиформних бактерија и фекалних стрептокока или ентерокока најподобнија је група индикаторских бактерија за процену хигијенског квалитета воде.

Врсте	Слика	Карактеристике
Род Citrobacter		Опортунистички патогени C. diversus може изазвати неонатални менингитис.
Род Enterobacter		E. cloacae, E. sakazakii, E. aerogenes, E. agglomerans, E. gergoviae. Опортунистички патогени који могу узроковати infekcije urinarnog trakta, septikemiju i meningitis.
Род Escherichia		Припада породици Enterobacteriaceae и нормални је становник цревног тракта људи и животиња. И док се у хуманом гастроинтестиналном систему Escherichia coli понаша као микроорганизам безопасна по здравље људи, у другим деловима тела она може да изазове тешке интестиналне и екстраинтестиналне инфекције. На основу механизама патогених процеса разликује се пет типова интестиналних инфекција: Први тип — ентеротоксигена Escherichia coli (ETEC) позната као путничка дијареја; Други тип — ентеропатогена Escherichia coli (EPEC) која изазива дијареју код деце; Трећии тип — ентерохеморагична Escherichia coli (EHEC) која напада ћелије дебелог црева у коме излучује ендотоксин егзотоксин (веротоксин или шига-лике токсин) изазивајући неколико форми крвне дијареје (хеморагични колитис); Четврти тип — ентероагрегативне Escherichia coli (EAEC) изазивају акутну и хроничну дијареју (која траје дуже од 14 дана), Пети тип — ентероинвазивне Е. Escherichia coli (EIEC) i изазива синдром сличан дизентерији са температуром и крвавим столицама и/или путничку дијареју нарочито код млађе деце.[6] Често изазивају инфекције мокраћних путева, болничке инфекције, септикемију и менингитис.
Род Hafnia		Опортунистички патогени мокраћног система.
Род Klebsiella		Опортунистички патогени који могу узроковати бактеријемију, пнеумонију, инфекције мокраћног система и болничке инфекције.
Род Morganella		Опортунистички патогени који могу узроковати бактеријемију, инфекције мокраћног и респираторног система.

Доказивање присуства у води

Колиформне бактерије на подлози

Присутност колиформних бактерија у води доказује се на високо селективној хромогеној подлози EC X-GLUC агару инкубацијом на 35,0±0,5°C/48 h (укупни колиформи) или на44,5±0,2°C/24 h (фекални колиформи).^[7]

Раст Грам-позитивних бактерија је инхибиран жучним солима у саставу подлоге. Подлога садржи X-GLUC (5-бромо-4-хлоро-3-индолил β-D-глукоронид) за доказивање присутности ензима β-глукоронидазе.

Од колиформних бактерија само Escherichia coli (и неки сојеви Salmonella i Shigella) поседују β-глукуронидазу, која може разградити X-GLUC о плаво обојених продуката. Зато порасле колоније E. coli добијају плаву боју, а колоније других колиформних бактерија (Citrobacter, Enterobacter, Klebsiella, Proteus) белу до жућкасту боју.

Због присуства триптофана у подлози директно се могу доказати индол-позитивне колоније. Додатком пар капи Kovatz-евог реагенса за доказивање индола на плочи, око индол-позитивних колонија E. colli стварају се црвени прстенови, што их разликује од евентуално пораслих плавих колонија из рода Salmonella и Shigella.

Види још

• Микробиолошка својства воде