Конструктивизам

Конструктивизам је правац апстрактне уметности и књижевности настао у Русији после Октобарске револуције.^[5] У свом изразу, лишеном декоративности и субјективне емотивности, наглашава елементе конструкције и геометријске апстракције.^[5] Конструктивизам је уметнички покрет раног двадесетог века који су 1915. основали Владимир Татлин^[6][7][8][9] и Александар Родченко.^[10][11] Апстрактна и строга, конструктивистичка уметност која је имала за циљ да одражава модерно индустријско друштво и урбани простор.^[10] Покрет је одбацио декоративну стилизацију у корист индустријског скупа материјала.^[10] Конструктивисти су били наклоњени уметности у пропагандне и друштвене сврхе, и били су повезани са совјетским социјализмом, бољшевицима и руском авангардом.^[12]

Црни квадрат (Казимир Маљевич, 1915)^[1][2][3][4]

Конструктивизам је убрзо стигао и у Европу, нарочито у Холандију и Немачку, а нешто касније и у САД. Појам конструктивизам је настао најпре у сликарству а касније се употребљавао за обележавање начина приступа пројектовању у архитектури.^[13]

Карактеристике

У основи конструктивизма, била је употреба једноставних геометријских облика; круга, троугла, квадрата и просте линије, који су били бојени, а у својим узајамним односима стварали су тензије у унутрашњости слике. У конструктивизму слика се „конструише“ од основних геометријских елемената.

Конструктивизам полази од раног футуризма, а његовим творцима се сматрају Казимир Маљевич и Александар Родченко. Маљевич је свој конструктивизам назвао супрематизам.^[14][15][16] Маљевич је насликао серију слика са квадратима, међу којима је најпознатија, слика Црни квадрат на белој позадини (1915), која је постала „икона“ тог правца. У двадесетим годинама Маљевич је почео да ствара тродимензионалне уметничке инсталације које је називао архитектонама и које су ушле у сталан репертоар конструктивизма.^[17]

Конструктивизам је донео револуцију у архитектури и његов најзначајнији представник у архитектури је познати архитекта Ле Корбизје. У архитектури је овај правац после назван функционализмом у којем је све подређено функцији и лепота произилази не из разлога примењивања декоративних елемента у украшавању објекта примењивањем и имитирањем декорација из прошлих архитектонских стилова већ у једноставним геометријским облицима и функцији.^[18]

У Холандији је под овим утицајима настала група Де Стијл, чији су најистакнутији представници били Тео ван Дусбург и Пит Мондријан.^[13]

У годинама 1919.—1934. радила је у Немачкој школа Баухаус коју је водио Валтер Гропијус и из које је изашло много новатора у стиловима 20. века. Интердисциплинарно опредељење је родило идеју о јединству естетике и функције а најпознатији чланови Баухауса су били Василиј Кандински, Паул Кле, Лајонел Фајнингер и други.

Конструктивизам је утицао на кубизам, футуризам као и авангардне правце кинетизам, оптичку уметност и на многе друге правце у историји уметности и архитектуре н. п. р. архитектуру деконсруктивизма.

Најзначајнији Конструктивисти

• Наум Габо
• Ел Лисицки
• Казимир Маљевич
• Ласло Мохољи Нађ
• Антоан Певзнер
• Александар Родченко
• Владимир Татљин
• Браћа Веснин

Види још

• Конструктивистичка архитектура
• Архитектура деконструктивизма
• Де Стијл