Коцофени култура

Коцофени култура (рум. ; позната и као Усатово култура) је енеолитска култура, чије је матично подручје била данашња југозападна Румунија, а подручје распростирања је и Украјина и Молдавија. Датује се у период од 3500 — 3000. година п. н. е. Простирала се и на простору данашње Србије и то на подручју између Црног Тимока, Дунава и Хомољских планина, где се развила у додиру са другим културним гупама, насталим на основу Бубањ Салкуца Криводол комплекса.^[1] Прву монографску обраду ове културе извршио је П. Роман^[2].

Коцофени култура
Географија
Континент		Европа
Регија		источна Европа
Друштво
Друштвено уређење		ловачко-сакупљачко, рано пољопривредно
Период
Историјско доба		неолит
Настанак		3500. п. н. е.
Престанак		2500. п. н. е.
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
← Черноводска култура	Витенбершка култура →
Портал Археологија

Предмети Коцефени културе у музеју у Ајуду, Румунија

Локалитети

Коцофени култура се простирала на великом подручју, тако да је према густини насеља могуће издвојити неколико региона:

• Рипа Росие (рум. ),
• Островул Корбулуи (рум. ),
• Клиник (рум. ),
• Локустени (рум. )
• и епонимно насеље Коцофени дин Дос (рум. ).

Вишеслојно насеље Хоцилор (рум. ) код Херкулане је румунским археолозима служило за стварање периодизације културе и типолошко разврставање. На простору Србије издвајају се локалитети старије фазе:

• Доње Буторке,
• Капу Ђалулуј код Вељкова,
• Грабар-Сврачар у Смедовцу, где се јавља керамика са линеарним мотивима, зарезима или пластичном траком и локалитети млађе фазе:
• Злотска пећина,
• Кривељ,
• Клокочевац
• Црнајка.

Стратиграфија

Петре Роман, румунски археолог, је предложио трочлану поделу ове културе:

1. фаза формирања ( фаза)
2. фаза кристализације ( фаза)
3. класични период ( фаза)

Ова подела не може се применити на налазишта у западном делу распростирања ове културе (на територији Србије)^[1], где су за периодизацију значајни други елементи, попут присуства керамике Костолачке културе и орнаментика браздаздог урезивања.

Стратиграфски положај Коцофени културе је добро утврђен на налазиштима у Румунији (попут Хоцилора код Херкулане). У овој пећини култура је добро издвојена. Претходи јој Салкуца , као и један део празног слоја, за који се претпоставља да припада продору Чернавода културе. После Коцофени слоја, почиње период Вербичоара културе.

Насеља и некрополе

П. Роман је утврдио четири типа насеља:

1. равничарска насеља, која су откривена на дунавским острвима
2. насеља на терасама, на платоима изнад река
3. насеља на тешко приступним теренима (брда и планине)
4. насеља у пећинама.

По типу насеља, као и по осталим остацима материјалне културе, претпоставља се да је основна економска грана била сточарство.

Податке о сархањивању дају углавном румунски локалитети, али ни једно познато налазиште се не може окарактеристати као организована некропола. П. Роман је издвојио три начина сахрањивања: гробове у пећинама, под хумком и окер гробове. Уз скелетно сахрањивање среће се и спаљивање покојника и сахрањивање у урнама, што се може довести у везу са етничким и културним променама у културама енеолита.

Керамика

Керамика је специфична по облицима и орнаменту. Посуде су рађене од лоше пречишћене земље и углавном су сачувани мањи облици, попут пехара и здела. Пошто су насеља била на тешко приступачним теренима велике посуде су лоше сачуване и углавном се графички могу реконструисати. Шоље су углавном коничног облика који се левкасто завршава тракастом дршком. Јављају се и лоптасте шоље равног или косо засеченог обода. Други карактеристични облик чине калотасте зделе засеченог обода. Откривени су и сложени облици, попут амфора и великих посуда са широким дршкама.

Орнамент чине пластичне траке, груписане и вертикално постављене на горњем делу посуде и урези.

Осим керамике, откривен је и велики број оруђа од јелењег рога, посебно у Злотској пећини, затим секире са рупом за причвршћивање, шила и бодежи.